Zagreb i PJ Harvey

Prvi put sam bila u Zagrebu zbog koncerta Nik Kejva.

Mama se brinula, a ja nisam ni pomišljala da može nešto loše da se desi. Kad imaš dvadeset i kusur godina, boli te uvo za sistem i manje ili uopšte ne brineš. Pitala sam se zašto svi prave frku oko toga, pa u dvehiljaditim smo, rat se završio davno, ja nemam ništa sa tim. Ali vratila sam se prilično razočarana. Cimanja su počela već na granici, smeštaj nam je otkazan u poslednjem trenutku, u hostelima nije bilo mesta, bez mape, ako bismo na ulici pitali za pravac, dobili bismo samo ispričavam se. Kasnije je toliko pljuštalo i grmelo, kao da neko radi protiv nas, sećam se da smo se sakrili ispod neke halo govornice na Jarunu i mislila sam da je sve ovo ružan san. Onako mokri, gazili smo po blatu i žabama do festivala gde su usledile silne peripetije oko preuzimanja karata koje je trebalo da pokupimo od nekog iz firme koja je tada bila sponzor festivala, a preko koje smo ih dobili. I dalje se sećam tog odvratnog i hladnog osećaja mokre garderobe na telu, dok su nam sve stvari čamile u ormariću na stanici…Ok, nema veze, mokri smo – osušićemo se, nemamo smeštaj – ostaćemo na festivalu do ujutru. Sutra ćemo se nekako snaći. Koncert je na kraju bio katastrofa. Publika pasivna i atmosfera jadna. Sve je bilo završeno oko 1h iza ponoći. Šta ćemo sad?! Možda da sačekamo da Atheist rap završe svirku pa da ih zamolimo da se sa njima vratimo u Srbiju, jer nema šanse da ostanemo još jedan dan u Zagrebu ovako mokri i smoreni. Ipak se odlučujemo za povratak sa Jaruna i usred noći zaustavljamo taxi, a do železničke stanice, taksista nam priča da od valuta prima sve osim turskih lira i srpskih dinara. Usledila je priča o ratu i ispitivanje zašto smo ovde i kako se usuđujemo da sami usred noći hodamo po Zagrebu. Noć smo proveli na železničkoj stanici, vratili se prvim vlakom za Beograd i nije nam palo na pamet da odemo na drugi dan festivala.

Sa ove tačke gledišta, verujem da je sve to bio nesrećan splet okolnosti. Kockice u mom univerzumu jednostavno se nisu sklopile sa kockicama na šahovnici. Slučajno sam naišla na rovite ljude na koje je isto tako, neki Hrvat mogao da naiđe u Beogradu. Ili su se stvari jednostavno promenile u međuvremenu. Ne znam, ali iz Zagreba sam se drugi put vratila pre nekoliko dana i jedva čekam da odem ponovo. Hemija između Zagreba i mene je oživela, a i Kejva sam kasnije slušala još nekoliko puta lajv, tako da je ravnoteža uspostavljena. Ovog puta sam opet otišla zbog festivala i dolaska omiljene mi pevačice – PJ Harvey. Tada, prilikom te prve nesrećne posete, nisam putovala toliko i nisam obraćala pažnju na to šta mogu negde posetiti. Najvažnije je bilo da se mnogo dobro provedemo i idemo na svirke. Ok, to je važno i sada, ali je s godinama sve postalo umereno, koliko god to ne želimo da priznamo. Sve u svemu, sada smo uigrani i iskusni igrači i sve je bilo mnogo bolje.

Što se tiče organizacije oko odlaska u Zagreb i kupovine karata, razlika u ceni između povratne karte vozom i autobusom je oko 100 din (preko 6000 din je u oba pravca), a put traje između 6 i 7 sati. Pritom, redovi vožnje nam nikako nisu odgovarali jer je festival trajao usred radne nedelje i trebalo je da se vratimo na posao. Uspele smo da preko Facebook grupe 442, pronađemo najbolju moguću varijantu: polazak u utorak prepodne, vožnja do hostela, povratak sutradan u 1h iza ponoći sa Jaruna gde se festival održavao, za 50e. Čak smo se sa našim čikom dogovorile da nam sutradan preuzme stvari iz hostela da ih ne bismo ceo dan vukle sa nama. Vožnja je trajala oko 4h. Ako vam treba kontakt našeg vozača, rado ću vam poslati broj. Hostel se nalazi u blizini Maksimir parka, noćenje je koštalo 16e, tako da smo skoro uspele da se uklopimo u cenu jedne povratne karte vozom ili autobusom iz Beograda.

Dok sam čitala šta možemo obići u Zagrebu, na jednom portalu naišla sam na izjavu da se Beograd i Zagreb ne razlikuju mnogo i da su otprilike jednako sređeni. Beograd mnogo volim, ali daleko smo mi i od Zagreba i od svega, bar što sam ja do sada videla. Krenimo samo da upoređujemo koliko su čiste naše ulice. Đubre se baca kroz prozore zgrada, kese lete na sve strane, većina nema svest o okolini u kojoj živi i za njih je kanta misaona imenica. U Zagrebu nećemo zateći nijedan papirić, fasade su sređene, ulice čiste i lepe. I nismo se kretale samo po centru da bismo to zaključile. Uporedimo njihovu zgradu Glavnog kolodvora i našu zgradu Železničke stanice. Osim što ih drugačije zovemo, obe su jednako lepe, ali naša je toliko oronula. U okolini Železničke i autobuske stanice, videćemo sve najgore što Beograd može da iznedri, dok su u okolini Glavnog kolodvora najlepše, art nouveau zgrade Zagreba, trgovi, zelenilo i parkovi. Tako da se u ovoj konstataciji ne slažem. Složila bih se pre da je kombinacija Novog Sada i Beograda – izgledom podseća na Novi Sad, po karakteru je bliži Beogradu. Sličnosti svakako postoje, ali razlike su itekako jasne. Ipak, svako ima svoje iskustvo i doživljaj, zato je bolje da sada pođemo u obilazak.

Zagreb – Donji grad

Ako dolazite sa Glavnog kolodvora, možda je najbolje da turu započnemo odavde, iako smo nas tri išle potpuno drugačijom trasom. Dan – dva je sasvim dovoljno da provedete kvalitetno vreme u Zagrebu. Zagreb se deli na Donji i Gornji grad i deo od stanice pripada Donjem gradu. Ulica kojom ćete nastaviti pravo je prelepa. Posebno u ovo doba godine, kada sve ozeleni. Obratite pažnju na fasadu zgrada pored kojih ćete proći. Videćete da je sve pod konac i odmah će vas Zagreb podsetiti na neku veću evropsku prestonicu. Jedan za drugim, nižu se Tomislavov i Štrosmajerov trg, zatim park Zrinjevac sa muzičkim paviljonom. Iza spomenika kralja Tomislava, nalazi se Umetnički paviljon koji je 1896. godine sagrađen u Budimpešti, kada je primenjena najnovija tehnologija gradnje metalnog kostura, što je omogućilo da se kostur rastavi, vozom pošalje u Zagreb i posadi tu gde je sada. Danas se koristi za izložbe savremenih umetnika. Usput možete videti i hotel Esplanade iz 1925. godine. Zanimljivo je da je hotel napravljen da bi ugostio putnike iz Orient Expressa koji je saobraćao od Pariza do Istanbula i išao kroz celu tadašnju Jugoslaviju. Jedna od najpoznatijih ličnosti koja se vozila ovim vozom i koja je odsela u hotelu bila je kontroverzna Džozefin Bejker, čija je poseta Zagrebu, itekako privukla pažnju. Posetite Arheološki muzej u blizini, ili bar svratite na kafu u dvorište muzeja.

Stižemo i na glavni trg, Trg bana Josipa Jelačića. Ban Jelačić je bio hrvatski general koji je ukinuo kmetstvo i osvojio niz bitaka u vreme revolucije u Mađarskoj zbog čega se slavi kao nacionalni heroj i njegov lik se nalazi na novčanici od 20 kuna. Skoro sam u Novom Sadu čekala autobusku liniju broj 3 u ulici ispod Petrovaradinske tvrđave i slučajno opazila da na kući preko puta stanice, stoji tabla na kojoj piše da je tu rođen ban Jelačić. Elem, trg podseća na naš Trg Republike. Čak je nekada i ovaj u Zagrebu nosio isti naziv. Zagrepčani se sastaju ,,pod satom“ ili ,,pod repom“, dok se Beograđani nalaze ,,kod sata“ ili ,,kod konja“. Na mestu nekadašnjeg izvora koji je do 19. veka opskrbljivao Zagreb vodom, danas se nalazi fontana Manduševac. Po legendi, na fontani su se skupljale veštice, a ban je zahtevao od lepe devojke Mande da mu ,,zagrabi“ vode sa izvora i tako je nastalo ime fontane i ime grada. Trg je glavno stajalište svih tramvajskih linija u gradu.

Ako se krećete istočno od Trga bana Jelačića, onda ćete proći kroz Jurišićevu ulicu u kojoj se nalaze glavna pošta iz 1904. godine, spomenik Stjepanu Radiću, hrvatskom političaru i zgrada Berze u kojoj se danas nalazi Hrvatska narodna banka. U neposrednoj blizini je Trg žrtava fašizma sa zgradom Hrvatskog društva likovnih umetnika, u kojoj se održavaju izložbe i kulturni događaji. Zanimljivo je da je zgrada nastala 1938. god kao umetnički paviljon i kao još jedno delo Ivana Meštrovića, a za vreme Drugog svetskog rata dograđuju se minareti i nastaje džamija. Iako su minareti kasnije srušeni, naziv džamija je ostao.

Najpoznatija ulica – Ilica, 6km duga, nekada je bila najduža u gradu i od 15. veka nije menjala naziv. Od Trga bana Jelačića nastavite levo Ilicom do Bogovićeve ulice, tačnije do Trga Petra Preradovića, poznatiji kao Cvetni trg, a na kojem su smešteni spomenik Petru Preradoviću (general i pesnik), Srpska pravoslavna crkva, mnogi kafići i restorani. Na trgu se nalazi i Prizemljeno sunce (1971.), delo Ivana Kožarića, koje je kasnije podstaklo stvaranje i ostalih planeta Sunčevog sistema, a koje su raspoređene svuda po gradu. Oktagon je prolaz u trgovačkoj galeriji sa staklenim i lepim krovom i spaja Ilicu sa Cvetnim trgom. Skoknite do Varšavske ulice i potražite Kino Europa preko puta spomenika Tina Ujevića i rashladite se mohitom ili nekim drugim napitkom. Ako ste Yu-nostalgičari, možda ćete ovde doživeti malo te atmosfere. Odmah pored kina, nalazi se Miškecov prolaz koji spaja Varšavsku i lepu Masarikovu ulicu. U Masarikovoj ulici nalazi se prvi neboder u Zagrebu, napravljen 1933. godine, a osim lepih zgrada sagrađenih u stilu secesije, videćete i spomenik Nikoli Tesli.

Poput Tomislavovog, Štrosmajerovog trga i Zrinjevca, nekoliko paralelnih ulica dalje, nižu se jedan za drugim trgovi na kojima su smeštene, po mom ukusu, najlepše zgrade Zagreba. Na Trgu maršala Tita nalaze se Hrvatsko narodno kazalište sagrađeno 1895. godine, fontana ,,Zdenac života“, remek-delo Ivana Meštrovića, zatim, Zagrebačko sveučilište, jedno od najstarijih u Evropi iz 1665. godine i ,,Muzej za umjetnost i obrt“. Ukoliko ste zainteresovani da pogledate dela Rafaela, Rembranta, Rubensa ili Goje, posetite Muzej Mimara, u neorenesansnoj palati iz 19. veka, na Ruzveltovom trgu. Iza Trga maršala Tita, nalaze se Trg braće Mažuranić sa velelepnom zgradom u kojoj se nalazi Etnografski muzej i Marulićev trg kojim dominira Hrvatski državni arhiv, najlepše zdanje secesije u Hrvatskoj. Na krovu zgrade, nalaze se četiri sove koje nose globuse, kao simbol ,,Nacionalne i sveučilišne knjižnice“ za čiju je namenu zgrada prvenstevno napravljena. Odmah preko puta, možete ući u Botaničku baštu, gde je temperatura znatno niža i odmoriti posle vrelog dana.

Zagreb – Gornji grad

Gornji grad je za mene pravo iznenađenje i najlepši deo Zagreba. Čine ga dva brda, Kaptol i Gradec. Najbolje je da se sa Trga bana Jelačića popnete stepenicama do pijace Dolac i Katedrale na Kaptolu. Ono što mi se u Zagrebu posebno dopalo je to što na svakoj tabli sa nazivom ulice, u dnu postoji kratko objašnjenje o mestu ili osobi po kojoj ulica nosi naziv. Katedrala Uznesenja Blažene Device Marije, građena je u nekoliko etapa, pa zbog toga predstavlja skup različitih stilova: ranogotički, kasnogotički, barokni i neogotički stil. Njena gradnja je započela 1094. godine i dograđivana je sve do 1880. Oko i ispred katedrale, nalaze se renesansne zidine, nastale u 14. veku kao bedemi u borbi protiv Turaka, fontana sa pozlaćenom Bogorodicom sa anđelima, Franjevačka crkva i park Ribnjak.

Tkalčićeva ulica je načičkana kafićima i restoranima. Kada smo tog dana stigle u Zagreb, igrala se fudbalska utakmica između Hrvatske i npr, Španije. Važim za nekog ko se apsolutno ne interesuje za sport, što moj dečko nikako ne može da razume, pa tako ni ja nisam mogla da se naviknem na to da skoro svaka osoba u Zagrebu, tog dana, nosi obeležja šahovnice na sebi – stari, mladi, deca, tinejdžeri, bebe i kučići. Neverovatno! A koncentracija šahovnica bila je najveća u Tkalčićevoj. U pivnici Medvedgrad napravile smo mali predah i posmatrali ljude oko nas. Konstatujemo da su Hrvati lep narod. Zanimljivo za Tkalčićevu je to da je ovde nekada postojao potok, ali je zbog zagađenosti kasnije pretvoren u ulicu. Preporučile bismo da posetite jedan od restorana u Skalinskoj uličici koja spaja Tkalčićevu i Kaptol brdo. Odlučile smo se za Tratoriju Leonardo i klopa je bila izvrsna, ali sigurne smo da su i ostali restorani odlični.

Paralelno sa Tkalčom je Radićeva ulica koja vodi na Gornji grad. U broju 7 rođen je poznati hrvatski književnik, Miroslav Krleža. Kada dođete do spomenika Svetog Đorđa (Svetog Jurija), retke skulpture koja prikazuje Đorđa sa već ubijenom aždajom dok čestita protivniku, dolazite do Kamenitih vrata, kroz koja ulazite u Gornji grad. Ovo su jedina sačuvana gradska vrata i u njihovom prolazu je smeštena kapela Majke Božije. Sa druge strane Kamenitih vrata, susrećemo se sa najstarijom apotekom u Zagrebu koja je otvorena 1355. godine i od tada nije prestajala sa radom, a veruje se čak da je 1399. godine u njoj radio Danteov praunuk.

Na Trgu svetog Marka, dominira prelepa crkva Sv. Marka, u neogotičkom stilu. Prepoznatljiva po krovu sa dva grba: grb Kraljevine Hrvatske, Dalmacije i Slovenije i grb grada Zagreba, koji nastaju u 19. veku. Na Markovom trgu smešteni su i Banski dvori, danas sedište hrvatske vlade i premijera, u kojoj je inače živeo i umro ban Jelačić i zgrada Sabora u kojoj su donete odluke o otcepljenju od Austro-Ugarske i izlaska iz Jugoslavije. Na Gornjem gradu možete posetiti mnoge muzeje, poput Muzeja grada Zagreba, Muzej raskinutih veza, Hrvatski istorijski muzej, Muzej naivne umetnosti, Atelje Meštrović – nekadašnja kuća u kojoj je sam umetnik živeo sa svojom porodicom. U Ćirilometodskoj ulici nalaze se Grkokatolička crkva Ćirila i Metodija i Stara gradska većnica. Stižemo i do Katarininog trga sa crkvom Sv. Katarine i Prvom zagrebačkom gimnazijom. Štrosmajerovo šetalište je lepa, umetnička ulica, sa drvoredima, gde u hladu možete popiti piće ili kupiti neku rukotvorinu na jednoj od tezgi.

Obavezno, ali obavezno, popnite se na vrh kule Lotrščak odakle se pruža pogled na ceo Zagreb. Odatle možete videti da Zagreb sa jedne strane čuva planina Medvednica, a sa druge strane, poput Beograda i Sarajeva, nalazi se i Novi Zagreb. Kula Lotrščak je jedina sačuvana kula srednjovekovnog gradskog utvrđenja. U njoj se nalazi Grički top koji se od 1877. godine, svakog dana oglašava u podne. Ulaz u kulu košta 20 kuna (jun, 2016). Odmah ispod kule, nalazi se i poznata uspinjača, koja spaja Gradac i Donji grad i dugačka je 66m, a u funkciji je od 1890. godine. Pošto tog dana nije radila, spustile smo se pešaka, preko Art parka do Ilice.

Zagreb je svakako još mnogo više od ovoga što sam napisala, ali planiram da ga ponovo posetim i ponovo pišem o njemu. Za sledeći put ostaviću i muzeje, jer prvog dana nije se imalo vremena, a drugog dana dosta muzeja nije radilo zbog praznika – Dana antifašističke borbe. Poput Beograda, Zagreb takođe leži na reci Savi pored koje se smestio Novi Zagreb, a ono što je u Beogradu Ada, to je Jarun u Zagrebu. Jarun nam je u stvari bio glavna tačka zbivanja oba dana, jer se na Jarunu odvijao festival. Bez obzira da li imate nameru ići na na tu stranu ili ne, krenite tramvajem u njegovom smeru, bar do Horvaćanske ceste 3 i posetite Gin Garden, ušuškan kafić sa drvetom oraha u dvorištu koje nije samo drvo oraha, već drvo oraha sa kućicom na njemu. Sve podseća na Alisu u zemlji čuda, a u sredini dvorišta, nalazi se kada u kojoj leži ogroman krastavac-hobotnica. Odlično mesto gde možete popiti kafu, piće i pojesti neki od njihovih odličnih hamburgera.

One koje zanima kako nam je bilo na INmusic festivalu, mogu nastaviti sa čitanjem teksta. Do pre nekoliko godina, redovno sam posećivala Exit, ali tamo već neko vreme nema ništa za mene. Uočavam promene na festivalima. Nema više kupovine pića novcem, već su organizovani štandovi gde menjate novac u tokene kao što je npr. slučaj na Exitu (bar je tako bilo poslednji put kada sam ja išla), ili dobijate kartice na koje uplaćujete novac, kao što je slučaj na INmusic festivalu. Užasno se dugo čeka u redovima za zamenu novca, onda se užasno dugo čeka u redovima za pivo, a onda se užasno dugo čeka u redovima za wc. Prosto više nemam strpljenja za te stvari. Ovogodišnji festival posetile su tri nekadašnje zveri i kraljice noćnih života, a sada su to tri babe od kojih jednu boli stomak, drugu bole noge, a treća se žali na reumu. I sve tri kod sebe, obavezno imamo po džemperić, da se ogrnemo ako za’ladni. Ali bitan je entuzijazam! Ako ćemo upoređivati Exit (bar onaj do pre nekoliko godina) i INmusic, INmusic je manji festival, sa dva veća stejdža i nekoliko prostora-paviljona, ne znam ni kako bih ih nazvala, gde imate sada ove neke moderne stvari, npr, wifi zonu gde posle svirke možete okačiti fotku na Instagram ili fejs, pa zona sa ovim ili onim, meni nebitnim stvarima, jer tu nema ništa što je u vezi sa muzikom, već isključivo sa internet tehnologijama (vi što znate da mi je ovo struka, ne oglašavajte se :)). I da, posle 1h gotovo da nema ništa što bi vas zadržalo na festivalu do jutarnjih sati, kao što je slučaj na Exitu, a i mora da se radi ujutru, jer je festival u Zagrebu obično organizovan usred radne nedelje. Zanimljiv je bio Teslin toranj ispod kog su se vrteli spotovi, nastupi sa koncerata i filmovi Davida Bowie-ja, ali je unutra bilo toliko toplo da smo i to prekosčile.

Prvo veče je trebalo da nastupaju Skunk Anansie koji su otkazali svirku 15 min pred nastup i publika je bila vidno razočarana. Bilo mi je krivo, ali ne toliko koliko Dudi i Anki, jer sam imala priliku da ih slušam pre par godina u bašti SKC-a. Sledeći su nastupali Florence and the machine, but that is not my cup of tea. Devojka stvarno ima odličan glas i svaka čast na takvom pevanju uz sve skakanje i trčanje po bini, ali to nije energija koja mene dira, a pogotovo ne, to njeno konstantno pričanje između pesama o tome kako je publika divna, ma predivna i kako treba da delimo ljubav i ostalo…

Ali zato PJ Harvey! Bile smo toliko srećne, kao tinejdžerke pred nastup najomiljenijeg benda, kao šiparice, čak mi se vrtelo u glavi od uzbuđenja. Otišle smo skoro u prve redove, ne verujući da će za par minuta izaći ONA! I Izašla je i objasnila kako se to radi. Žikica Simić i Skoča bi njen nastup objasnili pravim rečima i nazvali stvari pravim imenom, ali ja pišem o putovanjima i samo slušam PJ Harvey, pa ću je opisati laički. Znale smo da će forsirati pesme sa poslednjeg albuma, a da će jako malo biti starih i to nam nije smetalo. Koncert je bio pravi performans. Predstava. U skladu sa temom njenih sadašnjih pesama, o društvu i svetu u kom živimo. Osim jednog Dobro veče i Hvala, nije govorila, ali je sve vreme upravljala atmosferom. Kada je to želela, u publici bi bio muk, ako je želela nešto drugo, ubacila bi po koju staru pesmu i publika bi odlepila – publika se ponašala onako kako je ona diktirala. Pritom je okružena sjajnim muzičarima i imale smo utisak da je toliko dominantna, da niko od muzičara ne sme da joj protivureči. Osećala sam sve vreme grč na licu, kao posledicu svih ekspresija u tih sat i po vremena. Posle takvog koncerta pod utiskom si danima. A čak nijednom nije uzela gitaru. Meni je PJ bila na spisku većih koncerata koje bih da ispratim do kraja života i mogu je sada uvrstiti u listu najboljih svirki na kojima sam do sada bila.

I za kraj, ako to nisam jasno dala do znanja, ta dva dana u Zagrebu došla su kao sunce posle kiše. Svirke i otkrivanje novih gradova su za mene najbolja kombinacija. Uživala sam i hoću još!

Bok Zagreb, vidimo se uskoro!

*Lajkujte moju FB stranicu i pogledajte više fotografija.

*Posetite moj blog i pogledajte i ostale priče.