U Antverpenu

Nekada davno, na obali reke Šilde, živeo je strašan džin. Zvao se Antigon. Čuvao je reku i svako ko je plovio njome i želeo da je pređe, džin bi naplaćivao visoke takse, toliko visoke, da mali, nemoćni mornari nisu bili u mogućnosti da plate. Tim nesrećnicima, Antigon je odsecao šake i bacao u reku. A onda je jednog dana došao mladić – Silvius Brabo, kome je dozlogrdilo ovakvo ponašanje i rešio da tome stane na put – suočio se sa džinom, odsekao mu šaku i bacio je u reku. Na holandskom – Baciti šaku, kaže se : ,,Hand werpen“, pa otuda naziv za još jedan grad u Flandriji, skoro na samoj granici sa Holandijom – Antverpen.

U Antverepenu sam bila pre tačno šest godina od našeg novogodišnjeg putešestvija i do sada nisam pisala o njemu jer se tadašnja poseta desila već poodavno, pa ne bih mogla da vam prenesem pravi utisak. Ali eto, put nas je naveo tamo ponovo i fino sam obnovila i proširila uspomene. Mislim da je za Antverpen potrebno malo više od dva dana za posetu, jer je mnogo veći od prethodnih belgijskih gradova i broji oko pola miliona stanovnika. Iako je mnogo puta u prošlosti uništavan i finansijski propadao, uspeo je da se ipak izvuče i postane veoma bogat grad. U Antverpenu je nastala berza, a između ostalog, grad predstavlja svetski centar obrade dijamanata. Vodeću ulogu u dijamant industriji imaju Jevreji, koji čine četvrtinu stanovništva. Ukoliko ste zainteresovani da posetite Muzej dijamanata, nalazi se u ulici Koningin Astridplein 19. Nažalost, mi nismo imali vremena da obilazimo muzeje, jer smo se svuda zadržavali veoma kratko.

U svim gradovima, koristili smo mape koje smo pokupili u hostelu u Gentu, i koje su veoma korisne, jer osim regularne mape, dobijate gomilu informacija o lokacijama, znamenitostima, preporukama u vezi sa klopom i pićem, a koje su napravili lokalci, mladi ljudi, čiji su saveti zlata vredni. Većina informacija nije komercijalna i nema ih u običnim, turističkim vodičima. Savetujem da posetite njihov sajt i proverite da li postoji mapa grada koji biste da posetite, a možete je odmah i odštampati.

Put nas je u Antverpen naveo sasvim slučajno. Karte iz Genta za Hag i iz Haga za Brisel, koštale su oko 40e po osobi i odlazak u smeru A, podrazumevao je presedanje u Antverpenu. Odlična prilika da provedemo dan ovde. Stvari smo ostavili u ormariću na železničkoj stanici i krenuli napolje. Dok ste na stanici, primetićete da se razlikuje od svih železničkih stanica na kojima ste ikada bili, jer je toliko lepa i predstavlja vredan arhitektonski spomenik. Čak je proglašena za najlepšu u svetu. U njenoj blizini, nalazi se najstariji zoološki vrt iz 1843. godine.

Snalaženje u Antverpenu je veoma jednostavno. Po izlasku iz železničke stanice, izlazite na široku i dugačku aveniju De Meir, koja vodi do samog centra grada. U ovoj ulici je najveća verovatnoća da ćete potrošiti novac, jer se zapravo radi o shopping zoni. Antverpen je između ostalog grad mode sa velikim modnim kućama i Modnom akademijom, tako da je ovo pravo mesto za sve one koji su slabi na krpice i kupovinu uopšte. Ali ako odolevate ovim radnjama bez poteškoća, onda pažnju usmerite na stare, bogato ukrašene fasade zgrada u kojima se ove prodavnice nalaze. Modna pista se završava kod Seljačkog tornja (Boerentoren), visoke zgrade od 97m. Ovo je prvi neboder u Evropi sagrađen u art deko stilu, 1932. godine. I ovde počinje Stari grad, srce Antverpena.

Odmah iza tornja, nalazi se mali trg sa statuom Pitera Paula Rubensa, slavnog baroknog slikara koji je živeo u Antverpenu od 1610 – 1640. godine. U ulici Wapper 9-11, nalazi se Rubenshuis, kuća u kojoj je nekada živeo, a danas je muzej gde se čuvaju njegova dela. Njegova dela mogu da se pogledaju i u Bogorodičnoj crkvi – Onze Lieve Vrouwekathedraal. Sagrađena je 1512. godine, visoka 123m, u gotičkom stilu i predstavlja najveću katedralu u Belgiji. Nalazi se na glavnom trgu – Grote Markt. Na trgu se nalaze Gradska većnica – Stadhuis u renesansnom stilu, fontana sa statuom Silvijusa Braba dok baca šaku u Šeldu i esnafske kuće iz 16. veka, tipične za Belgiju, a koje smo već do sada toliko puta videli. Još neko vreme se motamo po trgu i nastavljamo pravo pored Kraljevskog muzeja finih umetnosti, prelazimo ulicu i ulazimo u Het Steen – kameni zamak iz 13. veka koji je nekada bio zatvor, a danas je arheološki muzej. Na ulazu u zamak, nalazi se statua džina i dva čoveka, a sam zamak se nalazi na obali Šelde. Antverpen je uz sve ovo i lučki grad, najveći u Belgiji. Krenuli smo levo od zamka, pored reke dok nismo stigli do naziva na mapi – Zuiderterras. Ušli unutra gde nas je dočekao zvuk retro pokretnih stepenica, starih 80 godina, sa starim mehanizmom, spustili se stepenicama 30m ispod nivoa reke i hodali kroz tunel dugačak 572m. Tunel se zove Sint-Annatunnel, nastao je 1933. godine, i povezuje novi deo grada sa starim. Ukoliko imate bajs, možete ga spustiti liftom i projuriti tunelom do druge strane. A na drugoj strani, nalazi se tačka sa koje je pogled na Antverpen najlepši. Mi smo samo zbog toga prešli preko. I zbog stepenica. I zbog plaže. Ali dalje nismo išli, jer je trebalo i da se vratimo nazad. Ovo obavezno obiđite, na nas je ostavilo najjači utisak. Po povratku na levu stranu Šelde, odmah iznad stanice iz koje smo izašli, pratili smo uputstvo koje kaže da u sledećoj ulici desno – Oever, postoji mali trg sa velikim muralom poznatog belgijskog strip umetnika i spomenik još jednog poznatog slikara iz Antverpena,  Jakoba Jordansa. Put smo nastavili kaldrmisanim uskim ulicama koje su isprepletano vodile ka glavnom trgu. Usput smo naišli na restoran Het Elfde Gebod, koji nam je privukao pažnju i prilikom prve posete, zbog zanimljivog izgleda spolja, ali sećam se da nam je bilo neprijatno unutra zbog previše religioznih statua svuda naokolo i više je ličilo na crkvu nego na restoran. Možda se vama dopadne. Iako smo ga i ovog puta zaobišli, mirisi koji su dopirali iz okolnih restorana, podsetili su nas da je vreme da ubacimo nešto u kljunove i odjavimo se iz Antverpena.

Ipak, osećam da ga nismo dovoljno konzumirali. Za sledeći put ostavljam Muzej savremene umetnosti (MUHKA), koji se nalazi u silosu – nekadašnjem skladištu žitarica, na površini od 4000 m2. I noćni život. Kažu da je lud i brz, za razliku od Genta i Briža. Polako se smrkavalo i morali smo da požurimo nazad, kupili neku klopu usput i manje – više istim putem, vratili se do stanice, gde smo pokupili naše stvari i krenuli dalje.

Pozdravili se sa Antverpenom i krenuli put Holandije, u Den Haag.

Posetite moj blog ili lajkujte FB stranicu za više fotografija 🙂

Pozdrav,
Majus