Treći put na Tasosu (2007.)

Treća poseta Tasosu za nas je posebno značajna jer je to bilo naše prvo duže putovanje na koje smo krenuli sopstvenim vozilom i naš prvi boravak na Tasosu prilikom kojeg smo imali na raspolaganju sopstveno prevozno sredstvo i samim tim neograničene mogućnosti obilaska ostrva. Duga pešačenja po najvećoj vrućini i jakom Suncu do prvih lepih plaža, dosadno čekanje autobusa, uklapanje svojih želja i potreba sa nezgodnim redom vožnje ostrvskih autobusa, vraćanje sa predivnih, udaljenih plaža već oko 17 časova (kad tuda prolazi zadnji autobus)… konačno su postali deo prošlosti. Proba sposobnosti novopečenog vozača i stanja automobila obavljena je turom Beograd – Palić – Beograd, a generalna proba turom Beograd – Paraćin – manastir Svete Petke u selu Izvor – Grza – Ćuprija – manastir Ravanica – Sisevac – Senj – selo Strmosten – Lisine – Despotovac – manastir Manasija – Markovac – Beograd. Kako je sve prošlo kako treba i po auto-putu i po zemljanim putevima, a vozač stekao dodatno iskustvo i samopouzdanje, pakovanje za naše prvo motorizovano letovanje je moglo da počne.

 

Treći put na Tasosu (2007.)

 

Put do Tasosa prvi put sopstvenim vozilom

Na put smo krenuli krajem jula 2007. godine u jutarnjim časovima. Plan je bio da do večeri stignemo u Paraliju, gde je letovala naša rodbina, vidimo se sa njima, pronađemo na licu mesta smeštaj za dve noći, sutradan obavimo kupovinu kožnih jakni, provedemo dan sa rodbinom, prespavamo još jednu noć u Paraliji, a zatim odatle nastavimo ka Tasosu. Međutim, tog dana kada smo krenuli na put vrućina je bila nesnosna, naročito tokom prolaza kroz Makedoniju, gde smo imali utisak da bukvalno gori zemlja. Iz bezbednosnih razloga za to prvo duže putovanje automobilom odabrali smo dnevnu vožnju, ali se pokazalo da to baš i nije mudra odluka, jer nas je vrućina doslovno smlatila, a i inače nismo bili dovoljno odmorni i naspavani, jer smo obavljali poslovne obaveze do duboko u noć pred polazak. Problem više bio je i nepostojanje klima uređaja u automobilu. Procenivši da nije pametno da tako umorni i ošamućeni od vrućine vozimo dalje, promenili smo prvobitni plan i skrenuli u prvo veće mesto u Makedoniji, gde smo uplatili smeštaj za pola dana. U sobu smo se smestili nešto pre 17 časova. Čim smo spustili glavu na jastuk odmah smo zaspali. Probudili smo se oko 2 časa ujutru narednog dana, osvežili se, popakovali stvari u auto i već oko 3-4 časa nastavili put ka Paraliji. Vrućina je bila znatno manja, pa je i vožnja bila mnogo prijatnija. Vreme je brzo prolazilo, a mi smo uživali slušajući muziku i posmatrajući predele okupane prvim zracima Sunca. Na granici nije bilo gužve, bez greške smo potrefili pravo skretanje ka Katarini, sipali auto-gas na pumpi u blizini i već oko 7,30 po grčkom vremenu stigli u Paraliju. Neverovatno je da smo sasvim slučajno zaustavili automobil baš ispod terase naše rodbine, a zapravo smo se tu parkirali sa namerom da ih pozovemo na mobilni kako bi nam objasnili u kom delu mesta su smešteni i gde treba da dođemo da bismo se sa njima videli.

 

Utiske o Paraliji, u kojoj smo od 1994. do 2004. godine više puta letovali, a koju smo sada ponovo posetili i na kratko iskusili, napisaću u delu sajta Putovanja.info predviđenom za to. Ovde samo mogu da kažem da je Paralija, a posebno njene plaže, more i priroda koja je okružuje, posle neverovatnih tasoskih lepota i prečistog i prozirnog mora u kojima smo uživali leta 2005. i 2006. godine, bila pravo razočarenje. Skoro da nismo imali nikakvu želju da se okupamo u mutnom, gotovo braon moru. Sveprisutna gužva nam se smučila i za to malo vremena koliko smo proveli u Paraliji. Jedva smo čekali da se dokopamo Tasosa, njegovih predivnih plaža i onog opojnog, slankastog mirisa mora pomešanog sa intenzivnim mirisom borovine. Sva sreća što to čekanje nije dugo potrajalo.

 

U Paraliji smo obavili sve što smo planirali, prespavali jednu noć i već oko 5 časova ujutru nastavili put do Tasosa. Svi nama potrebni pravci bili su dobro obeleženi, tako da smo bez upotrebe štampanih karata ili GPS uređaja bez problema stigli do „Lidl“-a smeštenog između Asprovalte i Nea Vrasne, a zatim po obavljenoj kupovini i do Keramotija i tu se ukrcali na trajekt do Tasosa, tačnije do Limenasa na severu ostrva. Prvi put smo lično iskusili tesno smeštanje automobila na trajekt, jedva sprečili Grka koji radi na usmeravanju ukrcavanja automobila da nam ne slomi retrovizor, koji je uporno pokušavao da savije, iako na našem automobilu retrovizori nisu sklopivi, istrpeli neprijatno vikanje radnika koji se trude da u rekordnom vremenu napune trajekt vozilima i putnicima i konačno isplovili ka Tasosu. Opet je usledilo željno iščekivano druženje sa galebovima i albatrosima na palubi trajekta. Neverovatno je koliki se broj ptica za tili čas skupi i koliko blizu lete uz trajekt i bez straha prilaze ljudima da bi uzeli ponuđene grickalice. Rekla bih da se ljudi više plaše tog bliskog kontakta sa ovim ne baš malim pticama, nego što se ptice plaše njih. U svakom slučaju, prelepo je videti ih iz tako neposredne blizine, ostvariti kontakt sa njima, slušati njihovo graktanje i posmatrati ih kako grandiozno lete širom raširenih krila iznad modro plavog mora. U tom druženju ionako kratka plovidba prođe još ekspresnije i Tasos se veoma brzo pojavi u vidokrugu.

 

Vila „Meni“ u Limenariji

 

Ovog leta smo želeli ponovo da odsednemo u Pefkariju, ali kako smo kasno saznali u kom terminu ćemo moći da koristimo godišnji odmor, svi smeštajni kapaciteti u tom mestu, koje nude naše turističke agencije, su već bili rasprodati, te je izbor pao na vilu „Meni“ u Limenariji i to preko „Relax“-a. Vidim na netu da ovu vilu još nazivaju i „studios“ i „hotel“. U svakom slučaju, radi se o jednom te istom objektu, tj. definitivno je da pod nazivom „Meni“ postoji samo jedna kuća, vila, studiji, hotel… u Limenariji.

 

Vila je locirana na oko 1,2 km od centra Limenarije, u dubini ostrva. Od mora je udaljena oko 1,5 km. Naravno nije nemoguće prepešačiti tu razdaljinu i vratiti se, ali ipak svakodnevno hodati po vrućini i Suncu tamo ’vamo nije baš lako. Zato, po mom mišljenju, ova vila treba da bude izbor samo za ljude koji dolaze svojim kolima ili koji planiraju da sve vreme imaju iznajmljeni automobil ili skuter na raspolaganju.

 

Prednosti:

– vila je lepa, čista i prostrana;

– studiji su veliki (oko 25 kvadrata) i imaju sve što je potrebno (mini kuhinju sa frižiderom, šporetom i aspiratorom, svim potrebnim posuđem i escajgom, poveće kupatilo sa tuš kadom, fenom za kosu i non-stop toplom vodom, TV (samo sa grčkim kanalima), klima uređaj i terasu);

– čišćenje je svakodnevno, kao i dopunjavanje toalet papira, tečnog sapuna i bacanje smeća;

– peškiri se menjaju na svakih par dana, a posteljina na polovini smene;

– gazde su super, dobronamerni, uslužni, nasmejani, jedino što ne znaju nijedan strani jezik, tako da se sa srpskim turistima sporazumevaju isključivo Bugarke, koje tu rade kao spremačice, ili „Relax“-ova animatorka Nataša, koja je tu svakog dana u poslepodnevnim časovima i vrlo je predusretljiva;

– bazen je OK i radi i uveče, obzirom da postoje reflektori pod vodom;

– vilu okružuje dvorište, pristojne veličine, lepo sređeno, sa dosta zelenih površina, cveća i maslina;

– ispred vile postoji manji parking, za nekih 7-8 automobila;

– do najbliže prodavnice i pekare ima od 100 do 200 metara.
 

– vila
 

– vila i parking ispred nje
 

– ulaz u hol
 

– hol
 

– recepcija
 

– recepcija, hodnik i izlaz ka dvorištu i bazenu
 

– zadnja strana vile
 

– bazen
 

– bazen
 

– bazen
 

– dvorište

 

Mane:

– vila je izolovana od bilo kakvih dešavanja i udaljena od mora; gde god da mrdnete, osim do obližnje prodavnice ili pekare, trebaju vam kola;

– okruženje vile je seosko – svuda su tipične seoske kućice, sa planinama u pozadini; more se ne vidi, niti oseti njegov miris (ali zato vetar zna da donese „miris“ iz okolnih kuća koje imaju štale);

– bazen je prilično mali, tako da ne može lepo da se opusti i pliva; na njemu zna da bude gužva i dešava se ponekad da voda ne bude baš najčistija;

– parking je tesan za sve goste hotela, tako da može da vam se desi da ne znate gde da ostavite auto ako se uveče kasnije vratite iz provoda, a ako kojim slučajem na vreme parkirate svog „ljubimca“, obavezno će vas bar dva automobila zagraditi, tako da ujutru nema odlaska na plažu dok i ostali ne odu;

– pored vile prolazi put koji vodi ka unutrašnjosti ostrva, tako da tuda cele noći, a naročito rano ujutru, prolaze kamioni, cisterne, autobusi, automobili, motorciklisti…, koji stvaraju veliku buku, te spokojnog spavanja nema; možda je buka od vozila manja u studijima koji gledaju na bazen, ali tu zato nema odmora od cike i vriske sa bazena, kao i od muzike iz bara uz bazen.

 

Mi smo prilikom uplate aranžamana naglasili da želimo studio na spratu sa pogledom na ulicu. Dobili smo veoma prostran studio, koji izlazi na ogromnu terasu, koja pokriva čitav prednji deo vile i zaista gleda na parking i ulicu, kako smo i tražili. Tu terasu je predviđeno da koriste dve porodice, tj. studiji broj 24 i 25, ali kako u studiu do nas nije bilo nikoga, imali smo privilegiju da tu tako prostranu terasu koristimo sami. Šteta je samo što se ni sa jednog njenog kraja ne vidi more, ali šta da se radi, idealnog smeštaja za neke pristojne pare nema.
 

– naša terasa
 

– pogled sa naše terase u levo
 

– frontalni pogled sa naše terase
 

– pogled sa naše terase u desno

 

To što sam ovde navela i niz mana našeg ovogodišnjeg smeštaja, nikako ne znači da istim nismo bili zadovoljni, čak naprotiv. Naime, mislim da je suština ovog sajta da jedni drugima realno predstavimo destinacije koje smo posetili i smeštaje u kojima smo boravili. Zato se uvek trudim da sve opišem bez ulepšavanja, baš onakvo kakvo jeste, što podrazumeva navođenje prednosti, ali i mana. Dakle, vilom „Meni“ smo generalno bili zadovoljni. Lepo je skockana, čista, studiji su veliki, dobro opremljeni, redovno čišćeni, naša terasa ogromna, hol, recepcija, prostor oko bazena, dvorište, takođe, fino sređeni i održavani, domaćini srdačni ljudi, bazen, iako nevelik, sa odličnim radnim vremenom i ležaljkama, suncobranima i barom uz njega, parking mali, ali upotrebljiv. Da je sve pobrojano locirano malo bliže moru, kako bi se osetio pravi morski šmek, verovatno bih poželela da boravak u ovoj vili ponovimo još koji put. Na žalost, zbog toga što je vila uvučena u dubinu ostrva, u seoskom ambijentu, boraveći u njoj stalno sam imala utisak da nismo na letovanju i to mi je baš smetalo. Jedva sam čekala da kolima priđemo Limenariji, kako bih preko krovova kuća ugledala more. Za nekog ko toliko voli more kao ja, stalan kontakt sa njim, makar samo i vizuelan, je neophodan preduslov za zadovoljstvo tokom letovanja i stoga ne verujem da ću ikada više birati smeštaj koji je daleko od mora.

 

Vila „Vaso“ u Limenariji

 

Pred kraj uplaćene smene preko „Relax“-a, uz pomoć animatorke Nataše i njene koleginice Ivane, našli smo smeštaj na samoj obali mora, za produžetak našeg odmora. U pitanju je vila „Vaso“ u Limenariji, u vlasništvu popine ćerke Kaliopi. Ova vila je kao svoje prednosti imala ono što je vili „Meni“ falilo – blizinu mora i bočni i frontalni pogled na plažu i more (imali smo dve terase), veliki, zemljani parking ispred i mir i tišinu i noću i danju. Međutim, sve drugo u njoj, osim pobrojanih prednosti, bilo je daleko lošije od vile „Meni“. Spolja je izgledala skromno i neugledno, studio u kojem smo boravili je bio premali (jedva smo se provlačili pored kreveta, stvari bukvalno nismo imali gde da odložimo, obroke je bilo teško spremati bez radne površine, a obedovati smo mogli samo na većoj terasi, jer u studiu prostora za to nije bilo), tople vode nije bilo u večernjim i ranim jutarnjim časovima… Još jedna potvrda da idealnog smeštaja za pristojne pare nema i da su kompromisi nužni. Da se od te dve vile mogla iskombinovati jedna, e to bi bio idealan smeštaj.
 

– bočni pogled sa naše manje terase u vili „Vaso“

 

Limenarija

 

Utisci o Limenariji ovog leta slični su onima iz 2005. godine, kada smo prvi put letovali na Tasosu. Međutim, ovog puta smo bili motorizovani, pa nam njena loša gradska plaža i nečisto more nisu predstavljali problem, jer se tu i onako nismo nijednom okupali, a lako i brzo smo stizali do prelepih plaža u okolini. Kad se eliminiša ovaj glavni nedostatak Limenarije, a koriste njene brojne dobre strane, dobija se fina baza za letovanje. Uživali smo u večernjim šetnjama uz more, zalascima Sunca, večerali u restoranima na obali, imali na raspolaganju dosta mini-marketa za snabdevanje, pekare, fast-food lokale, odličnu poslastičarnicu u blizini luke sa čuvenim lukumadesima (krofnicama u sirupu), suvenirnice, prodavnice sa lokalnim proizvodima, apoteku… Sve u svemu, opet ponavljam, za one koji nisu vezani za limenarijske plaže i koji mogu da „zuje“ po ostrvu, Limenarija je sasvim dobra baza. Iz perspektive nas nemotorizovanih 2005. godine, Limenarija je predstavljala razočarenje, dok je sada iz druge perspektive, ove 2007. godine, bila solidan izbor.
 

– glavni ostrvski put koji prolazi kroz Limenariju
 

– ulica koja se od gornjeg, glavnog puta spušta ka luci
 

– limenarijska luka
 

– ribice i oktopod na štriku ispred restorana u limenarijskoj luci
 

– ulaz u centralnu uličicu – šetališnu zonu iz pravca limenarijske luke
 

– centralna uličica – šetališna zona
 

– prodavnica tasoskih proizvoda
 

– deo asortimana prodavnice tasoskih proizvoda
 

– centralna uličica – šetališna zona
 

– pogled na more sa šetališta u Limenariji – mutno i braonkasto, kao i obično
 

– gradska plaža
 

– ušuškana uvala, između luke u Limenariji i plaže Metalia
 

– limenarijska luka u sumrak i Atos na pučini
 

 

– limenarijska luka i Palataki u sumrak

 

Pefkari i Potos

 

I ovog leta često smo svraćali do Pefkarija i Potosa. Zatekli smo ih u istom izdanju kao i prethodnih godina. Kako sam o njima u ranijim putopisima puno pisala, nemam ništa novo dodam. Evo par sličica:
 

 

– plaža u Pefkariju – prva, glavna uvala
 

 

– gradska plaža u Potosu
 

 

– zalazak Sunca u Potosu

 

Tripiti plaža

 

Ova plaža nalazi se na nekih 2 km od centra Limenarije u pravcu ka Skali Maries (ili Marion, kako na nekim putokazima piše). Do nje se može stići ili magistralom, ili delom uz obalu, a delom magistralom. Posle hotela „Tripiti“, sa leve strane nailazi se na putokaz za spuštanje ka ovoj plaži, a zatim se par stotina metara vozi pristojnim zemljanim putem do povećeg parkinga u zaleđu plaže. Sama plaža je po mom ukusu, prostrana, bez previše gužve, sa peskom na obali, a sitnijim šljunkom u vodi i što je najvažnije sa izrazito čistim i prozirnim morem i dubinom koja veoma brzo kreće, te je za plivanje, ronjenje i skakanje sa betonskog mola, kao stvorena.
 

 

– plaža Tripiti

 

Uz početak velike uvale nalaze se visoke stene, obrasle borovima, u kojima postoji zanimljiv prolaz. Ukoliko plivajući prođete kroz taj prolaz, sa svoje desne strane ugledaćete finu, malu, usamljenu uvalu. Šteta što se do iste ne može lako stići kopnom, jer je plivajući nezgodno dobaciti sav potreban plažni mobilijar i ostale stvari, ili ih baš nije zgodno prebaciti, a ne pokvasiti.
 

 

– prolaz u stenama na Tripiti plaži
 

– prolaz u stenama na Tripiti plaži

 

U okolini postoji nekoliko restorana i par manjih vila i hotela. Mi smo jeli odlične lazanje u italijanskom restoranu „Maestral“ i fotografisali hotelčić „Green bay“, koji nam se baš svideo kao jedan od naših mogućih smeštaja za neko naredno leto.
 

– lazanja u italijanskom restoranu „Maestral“ na Tripiti plaži
 

– simpatična „gošća“ susednog restorana
 

– tabla na ulazu u hotel „Green bay“
 

– hotel „Green bay“
 

– bazen hotela „Green bay“
 

 

– zalazak Sunca na plaži Tripiti – spektakularan kolorit koji dugo ostaje u sećanju

 

„Iris Gold“

 

Na brdu iznad magistralnog puta koji prolazi kroz Limenariju nalazi se fabrika i prodavnica zlatnog i srebrnog nakita „Iris Gold“. Za nju su verujem čuli svi koji dolaze na Tasos, jer godinama unazad promoterke na ulazu na trajekt, kako u Keramotiju, tako i u Limenasu, dele velike, sklopive mape Tasosa, na čijoj pozadini je reklama upravo „Iris Gold“-a. Ovo zdanje vredi posetiti, bez obzira imate li nameru da kupite neki komad nakita ili ne, i to zbog fantastično uređenog vrta i pogleda koji se pruža sa velike, otvorene terase. Nije nužno čak ni ući u samu fabriku i prodavnicu. Dovoljno je sesti u kafić u vrtu i sa visine posmatrati Limenariju, plažu Stelakis i more. Pogled je stvarno nezaboravan.
 

– „Iris Gold“
 

– „Iris Gold“
 

– breskve u vrtu „Iris Gold“-a
 

– fantastično uređeni vrt
 

– fantastično uređeni vrt
 

– velika, otvorena terasa
 

 

– nezaboravan pogled na plažu Stelakis i more
 

– nezaboravan pogled na Limenariju, plažu Stelakis i more

 

Vožnja zapadnom obalom

 

Obilaženje ostrva automobilom bilo je naša glavna zanimacija ovog leta. Nebrojano puta smo prošli zapadnom stranom ostrva, od Limenarije prema Skali Maries, te dalje ka Skali Kaliraki, Skali Sotiros, Skali Prinos, Skali Rahoni, Pahisu sve do Limenasa. Zaustavljali smo se na svakom vidikovcu pored puta, uživali u pogledu, fotografisali. Tasoski pejzaži su zaista veličanstveni.
 

– pogled sa vidikovca u blizini Limenarije
 

– pogled na Skalu Maries u daljini

 

Iznenadili smo se koliko divljih i poludivljih uvalica postoji duž cele zapadne obale, na koliko mesta može da se skrene kolima ka moru, da se parkira u hladu borova i osamljeno uživa u čarima mora i Sunca. Svidelo nam se i to što su putevi većim delom vrlo pristupačni za vožnju, locirani tik uz more i što se gotovo sve vreme i iz kola može uživati u predivnom pogledu i krajolicima koji se nižu jedan za drugim.
 

– divlja uvala u blizini Skale Maries
 

– divlja uvala u blizini Skale Maries
 

– divlja uvala u blizini Skale Maries
 

– vožnja zapadnom obalom Tasosa
 

– pogled sa vidikovca u blizini Skale Kaliraki

 

Mala mesta koja smo obišli u prolazu su nam se dopala, ali nas nisu očarala u tolikoj meri da bismo u nekom od njih poželeli da odsednemo neke od narednih godina. Čini nam se da su ipak premala i sa nedovoljno sadržaja za dobru, letnju bazu.
 

– Skala Kaliraki
 

– Skala Kaliraki
 

– Skala Kaliraki

 

Plaža Pahis, o kojoj smo čuli toliko hvalospeva, nam se nije baš previše dopala zbog predugog plićaka i podosta trave u vodi. Ipak, priznajemo da je prirodna hladovina na njoj prava blagodet, a restorančić na samoj obali, u blizini rasklimanog, metalno-drvenog mola, vrlo prijatan i sa OK pripremljenom hranom i cenama.
 

– plaža Pahis
 

– plaža Pahis

 

Potez od Pahisa do Limenasa nam se posebno svideo, jer je vegetacija tu znatno gušća, a miris borova intenzivniji nego na jugu ostrva.
 

– pogled sa vidikovca u blizini Pahisa
 

– bujna vegetacija u blizini Limenasa
 

– pogled na Limenas
 

– pogled sa puta u blizini Limenasa

 

Na ulazu u Limenas skrenuli smo na plažu Tarzanas. Nije izgledala loše, prirodnog hlada je bilo dosta, gužva nije bila preterana, ali nam je oštro, poveće kamenje na ulazu u vodu smetalo, te nismo imali želju da tu provedemo neko značajno vreme.
 

– skretanje na plažu Tarzanas
 

– plaža Tarzanas

 

Na izlazu iz Limenasa, vozeći ka Skali Panagiji i Skali Potamiji, sa leve strane puta nalazi se kamenolom u kojem se eksploatiše beli tasoski mermer. Na par koraka od puta, iznad kamenoloma, napravljena je terasica, sa koje se mogu posmatrati radovi u istom i sve ovekovečiti objektivom foto aparata.
 

– kamenolom na izlazu iz Limenasa
 

– kamenolom na izlazu iz Limenasa

 

Skala Panagija i Skala Potamija

 

Put od Limenasa do planinskog sela Panagija, a zatim i spust ka Skali Panagija, nije baš idealan za vožnju, jer ima dosta uzbrdica, nizbrdica i oštrih krivina, ali ni ne predstavlja neki poseban problem. Pretpostavljam samo da bi bilo nezgodno prelaziti tu deonicu noću, naročito ako put nije osvetljen, a rekla bih da nije, ili bar nije najvećim delom.

 

Gusta borova šuma, oštar, svež vazduh, raznobojne, drvene košnice na proplancima pored puta, pogled u visinu na planinske vrhove i na dole na obalu mora i more, vrlo su živopisni i upečatljivi.

 

Na najvišoj tački puta, iz sela Panagija, pruža se jedinstven pogled na celi Zlatni zaliv. Na jednom kraju zaliva je Skala Panagija, poznatija kao Zlatna plaža ili Golden beach, a na drugom kraju Skala Potamija, koju zovu i Zlatna obala ili Golden coast.
 

– pogled na Skalu Panagiju
 

– pogled na Skalu Potamiju

 

Znam da su mnogi oduševljeni ovim delom Tasosa, ali sa žaljenjem moram da kažem da ja ne delim njihovo oduševljenje. Meni su ova dva mesta nekako nedefinisana, raštrkana na prevelikom prostoru, a sa premalo sadržaja. Pored toga, ne volim u primorskim mestima da vidim toliko listopadnog drveća, a trska i trava po obodima plaže me užasavaju. Kad se u obzir uzmu i preveliki talasi, vetar i kamenje na dobrom delu plaže, na spoju dva mesta, utisak se dodatno pogoršava. Naravno, ima ovaj zaliv neku svoju divlju lepotu i originalnost u odnosu na ostale tasoske predele, fenomenalno „pozira“ i još fenomenalnije ispada na fotografijama, ali ipak ne ispunjava ni deo kriterijuma koje treba da ima destinacija koju bih ja odabrala za svoju bazu tokom letovanja na Tasosu.
 

– Skala Panagija (Golden beach)
 

– Skala Panagija (Golden beach)
 

– Skala Panagija (Golden beach)
 

– Skala Panagija (Golden beach)
 

– Skala Potamija
 

– Skala Potamija

 

 

– Skala Potamija
 

– pogled iz Skala Potamije na Skalu Panagija

 

Mnogi su me pitali koje od ova dva mesta pre treba izabrati. Ja verovatno ne bih izabrala nijedno, ali ako bih već morala da biram presudile bi nijanse. Naime, Skala Potamija, čini mi se, ima više sadržaja potrebnih turistima, dok je plaža, po mom mišljenju, lepša u Skali Panagiji i to naročito u njenom krajnjem delu. Možda je najbolje smestiti se na sredini zaliva, ali samo pod uslovom da ste spremni za stalna pešačenja na jednu i na drugu stranu ili vozikanje automobilom.

 

Vožnja istočnom obalom

 

Vraćajući se iz pravca Skale Panagija i Skale Potamija, prošli smo kroz mesto Kinira, a zatim skrenuli i ka Rajskoj plaži ili Paradise beach-u. Najimpresivnija tasoska plaža ovog puta dočekala nas je u prilično mirnom izdanju. Sada je manje ličila na daleke, egzotične svetske plaže, ali je i dalje bila jednako lepa.
 

– Paradise beach

 

Potez od Paradise beach-a do manastira Svetog Arhangela Mihaila je naročito lep. Borova šuma sa obe strane magistralnog puta je toliko visoka i gusta, maslinjaci koji se spuštaju ka moru takođe gusti i vrlo brojni, a more u kontrastu sa tim intenzivnim zelenilom izrazito plavih tonova. Put je postavljen više u odnosu na more, na liticama, krivudaviji je i nezgodniji za vožnju, ali su zato vidikovci brojniji i pogledi koji pucaju sa njih očaravajući.
 

– u blizini Paradise beach-a
 

– divlja uvala u neposrednoj blizini Alikija
 

– divlja uvala u neposrednoj blizini Alikija
 

– predeli u okolini Alikija
 

– predeli u okolini Alikija
 

– predeli u okolini Alikija
 

– u blizini manastira Svetog Arhangela Mihaila

 

Čuveni tasoski manastir Svetog Arhangela Mihaila, izgrađen na visokim liticama iznad mora, prvi put smo posetili ovog leta. Ranijih godina smo iz autobusa imali prilike samo da bacimo pogled na njega. Čula sam priču da se baš u ovom manastiru čuva klin kojim je desna ruka Isusa Hrista bila prikovana za krst. Takođe, priča se da u podnožju manastira postoji lekoviti izvor.

 

Na ulazu u manastirski kompleks stoji tabla dobrodošlice, na kojoj piše da je neophodno poštovati kodeks oblačenja, koji podrazumeva da muškarci treba da imaju odeću dugih nogavica i rukava, a žene suknje i ogrtače preko ramena. Ipak, za one koji dođu do ulaza u kompleks obučeni mimo ovih pravila, postoji rešenje u vidu odeće koju će privremeno dobiti na upotrebu. Naravno, lepše je i higijenskije na ovo mesto stići u svojoj pristojnoj garderobi.

 

Fotografisanje je dozvoljeno ispred ulaza u manastirski kompleks, ali unutar kompleksa nije. Kao neko ko najčešće poštuje pravila, nemam nijednu fotografiju unutrašnjosti. Međutim, kako su u toku radovi na izgradnji veće crkve i dodatnih prostorija i kako je malo toga otvoreno za javnost, na fotografijama i onako ne bi imalo puno toga da se prikaže.

 

Pogled na more sa terase manastirskog kompleksa, a posebno pogled na plaže Afroditi i Livadi i nestvarno lepe boje mora ispred njih, su fenomenalni.
 

– freska iznad kapije manastira
 

– tabla na ulazu u manastir
 

– tabla dobrodošlice i upozorenje na propisani kodeks oblačenja
 

– pogled sa terase manastira
 

– pogled sa terase manastira
 

– pogled sa terase manastira na plaže Afroditi i Livadi
 

– u blizini manastira
 

– u blizini manastira
 

– pogled na manastir iz daljine

 

Plaža Psiliamos

 

Na nepunih 5 kilometara od Potosa, u blizini mesta Astris, nalazi se plaža Psiliamos. Prvi put smo je posetili ovog leta. Veoma nam se svidela. Po obodima su prilično zaglačane stene, zgodne za odlaganje stvari i izležavanje, na sredini je najfiniji, beli pesak, a u vodi je celom dužinom uvale isti takav fini, beli pesak, koji je neverovatno mekan pod nogama, kao tepih, a moru daje prelepu tirkiznu nijansu. Celu uvalu uokviruje borova šuma, koja na pojedinim delovima pravi značajan hlad. Na samoj plaži postoji kafić u kojem svira ukusno izabrana muzika, dok gore uz magistralu ima značajnih proširenja za parkiranje brojnih vozila, kao i jedan restoran i mini-market. Nasuprot plaži, podalje od obale, smešteno je simpatično ostrvce. Sasvim dovoljno lepote i sadržaja za kompletno uživanje. Jedino što malkice može da pokvari utisak je verovatna česta gužva na ovoj plaži i slatkovodni, hladni, podvodni izvori, koji na pojedinim delovima znaju naglo da ohlade noge.
 

– plaža Psiliamos
 

– plaža Psiliamos
 

– plaža Psiliamos
 

– plaža Psiliamos

 

Plaža Notos

 

Nemoguće je zaputiti se ka Psiliamosu, a ne svratiti na našu omiljenu tasosku plažu. O njoj sam već dosta pisala u prošlogodišnjem putopisu. Sad samo mogu da dodam da je i dalje jednako lepa i da joj to što smo konačno automobilom više puta obišli ceo Tasos i videli i mnoge druge plaže, nikako nije ugrozilo tron na kome stoji u našim srcima.
 

– plaža Notos
 

– plaža Notos

 

– plaža Notos
 

– plaža Notos

– plaža Notos

 

– plaža Notos

 

Hotel „Kamari beach“ na San Antonio plaži

 

Hotel „Kamari beach“ na samom kraju potoske uvale, na San Antonio plaži, čiji je naziv, ispisan na zidu krupnim slovima, uočljiv i sa velike daljine, odavno je privukao našu pažnju. Ovog leta smo ga obišli i bili vrlo zadovoljni onim što smo videli. Hotel je na odličnom mestu, na samoj plaži, ima ograđen parking srednje veličine, lepo je uređen, okružen zelenilom i cvećem, a bazen mu je prelep i sigurno među najvećima na Tasosu. Ukoliko se dogovori prihvatljiva cena, mogao bi da bude odličan izbor za neku od narednih sezona.
 

– hotel „Kamari beach“
 

– hotel „Kamari beach“
 

– hotel „Kamari beach“
 

– hotel „Kamari beach“
 

– hotel „Kamari beach“
 

– plaža San Antonio

 

Povratak sa Tasosa

 

Ovog leta na Tasosu smo ostali duže nego inače, obišli ga celog nekoliko puta i samim tim upoznali znatno bolje nego ranijih godina, ali i još više zavoleli, navikli čula na sve kvalitetno što ima da ponudi, te nam je povratak kući pao teže nego ikada pre. Koliko god to mnogima bilo čudno, još nismo pošteno ni isplovili iz luke u Limenasu, a ja sam već imala neverovatno snažnu želju da mu se ponovo vratim. Znam da treba menjati destinacije, uvek videti nešto novo, ali Tasos one koji se zaljube u njega privlači kao magnet i malo ostavlja prostora za otkrivanje novih vidika. Bilo bi najbolje kada bismo u svakoj sezoni sebi mogli da priuštimo najmanje desetodnevnu dozu Tasosa i još toliku dozu neke druge letnje destinacije. Nadam se da ćemo jednom imati dovoljno dana godišnjeg odmora i dovoljno sredstava za tako nešto.

 

– pogled na Tasos sa trajekta

 

K R A J

 

Ukoliko vam se ovaj putopis dopao i ukoliko ga smatrate korisnim, ne zaboravite da ga pozitivno ocenite klikom na reč „preporučujem“, koja se nalazi iznad njegovog prvog pasusa, u gornjem, desnom uglu, pored ikonice u obliku srca. HVALA!