Slovenija – terme, planina i more

Slovenija je bila naš izbor ove godine za kratak odmor, prvenstveno zbog blizine, za 5-6h vožnje sa jednim usputnim stajanjem i zadržavanjima na granici. Hotel Termana Park Laško odabrali smo kao destinaciju gde ćemo na par dana otići iz svakodnevnice, opustiti um i relaksirati telo.

 

Na svega 75 km od granice, uživajući u opuštajućim pejzažima, uz reku i planine pod snegom,  stižemo u moderno uređen hotel. Prijatno osoblje na recepciji, mir i tišina u prostranim hodnicima, velika i čista soba, uredno i lepo kupatilo sa svim što vam je potrebno za boravak, odmah su nas opustili. Za pola sata već smo bili u bade mantilima, spremni za termalni centar koji se nalazi u okviru hotela.

Pod ogromnom staklenom kupolom nalaz se zatvoreni bazeni, bazen sa talasima, brza reka, masažni bazeni i tobogan. A iznad ovih bazena nalaze se tri masažna whirpool-a, sa mestima sa sedenje ili ležanje. Temperatura vode je 32-35 stepeni u svim bazenima. Pored toga, iz bazena postoji izlaz u spoljni bazen, tako da se bez izlaska iz vode može preći napolje. Temperatura vazduha je bila u minusu, ali se tada voda činila samo još toplijom. Oblak pare iznad spoljnjeg bazena, pogled na planinu pod snegom, hladan, oštar vazduh na licu,  i topla voda, učinili su ovo kupanje još zanimljivijim.

Oko bazena dovoljno ležaljki za svakoga, meni restoran i restoran brze hrane na spratu, kao i kafić u prizemlju bazena učinili su boravak kompletnim, bez potrebe da se vraćamo u sobu. Kada padne mrak u bazenima se pale podvodna svetla plave i zelene boje, što dodatno doprinosi opuštajućoj atmosferi.

Hrana u restoranu, koji je na bazi švedskog stola, je vrhunska.  Večera, kao i doručak nude preko 20-30 različitih vrsta jela, deserta, voća… Veliki izbor i odlična usluga.

Hotel popunjen do poslednjeg mesta, a neuobičajeni mir i tišina u hodnicima i sobama, dozvoljavaju vam da se opustite, odmorite i dobro naspavate.

 

Sledećeg dana odlučili smo da posetimo obližnji grad Celje, koji se nalazi na 10ak km udaljenosti. Istorijski grad, nalazi se na obali reke Savinje sa velikim šetalištem uz reku, koje je sada bilo prekriveno snegom, sa vijugavim popločanim ulicama, puno lepih istorijskih zgrada… Međutim, niska temperatura i vetar sprečili su nas da opušteno šetamo i razgledamo, tako da smo nakon kratke šetnje gradom odlučili da idemo dalje.

 

Naša sledeća destinacija bila je Celjska koča, planina i skijalište nedaleko od grada Celje. Prvo smo bili skeptični, kako ćemo kolima stići do vrha, kakvi su putevi, međutim, kada smo počeli da se penjemo videli smo da su naše sumnje bez osnova. Dosta uzak, ali betonski put, skroz očišćen od snega vodio je na planinu. Polako smo vozili i uživali u prizorima koji su se ređali sa obe strane puta. Na polovini puta odlučili smo da stanemo i prošetamo stazom. Ogromno zimzeleno drveće pod snegom, nizalo se sa obe strane staze za pešake, mir i tišina koji se retko dožive, jedino se s vremena na vreme čulo kako sneg pada sa drveća. Šetnja kroz šumu bila je neopisivo opuštajuća. Činilo se da je mnogo manje hladno nego u gradu.

 

 

Kolima smo nastavili penjanje ka skijaškom centru, gde smo se odmorili i ugrejali uz toplu čokoladu i veličanstveni pogled, a nakon toga krenuli nazad.

 

Odlučili smo da ćemo se sa planine spustiti drugim putem, koji nije išao kroz šumu, nego kroz veličanstvene predele, brda i doline pod snegom i poneko seoce.

 

Ostatak dana proveli smo u termalnom centru, kao i prethodni, iz jednog bazena drugi, sa jednog na drugi masažer i tako sve do 23h. Moram napomenuti da je naš prvi dan boravka bio četvrtak i da je tada na bazenima bila mnogo manja gužva nego u petak i subotu.

Sledećeg jutra, posle doručka, odlučili smo da odemo do mora koje se nalazi na 200km udaljenosti. Vožnja kroz Sloveniju je veoma zanimljiva i raznolika. Smenjuju se brda, planine pod snegom, oštar vazduh, a za nepuna dva sata počinje spuštanje ka moru, postaje osetno toplije i oseća se morska klima.

Prvo smo posetili Kopar, temperatura 12 stepeni, miris mora, galebovi, brodići usidreni u luku, šetalište puno ljudi, more se prostire u nedogled, spaja sa nebom, sunce sija. Pravi raj.

 

Nakon toga odlazimo do Portoroža, lep primorski gradić sa dugim šetalištem uz more. Ne znam kako je tamo preko leta, ali sada je bilo savršeno. Puno ljudi, koji su došli da prošetaju kao i mi, uživaju uz neuobičajene mir i tišinu uz more. Duga šetnja obalom, uz smenjivanje oblaka i sunca, učinila je ovo naše putovanje kompletnim. Morski vazduh i toplija klima potpuno su nas opustili.

Na putu ka Laškom, stali smo na kratko u Postojinsku jamu. Tamo nas je dočekala potpuno druga klima, puno snega i hladan vazduh, prava zima.

Ostatak dana i veče provodimo u termalnom centru, opuštamo se, kupamo i uživamo.

Sledećeg jutra posle doručka krenuli smo kući, prepuni utisaka. Ovo naše kratko putovanje bilo je toliko raznovrsno, da nam se činilo da je trajalo mnogo, mnogo duže.