SARONSKA OSTRVA II DEO – HIDRA(Ύδρα) – Umetnička oaza sa integritetom

SARONSKA OSTRVA   II DEO

 

HIDRA(Ύδρα) – Umetnička oaza sa integritetom

 

Ljupka, zavodljiva muza umetnika Hidra nadahnjuje, inspiriše, osvaja lepotom, jednostavnošću, mirom  i utiskom neuništivosti života.  “Ovaj kamen je živi kamen, božanski talas energije zaustavljen u vremenu i prostoru, dok stvara pauzu dugog ili kratkog trajanja u beskrajnoj melodiji. Hidra je uvedena kao pauza u partituri stvaranja od strane vrhunskog kaligrafa”. 

 

Grčko ostrvo Hidra je  slikovito, inspirativno, kosmopolitsko i tradicionalno u isto vreme. Muza slikara, pesnika, muzičara, fotografa. Umetnička oaza mira i spokoja, ničem narušenog. Nekada karnevalski šarena, puna boja i vode,  a danas  bela, siva, sunčana,  kamena, jedinstvene arhitekture. U kontrastu luksuznih jahti i kruzera u ime globalizma s jedne strane, a s druge strane  magarci i topovi kao čuvari nacionalnog identiteta.

Filmsku slavu stekla je krajem 50-tih godina prošlog veka nakon nekoliko filmova snimljenih na ostrvu: čuvena Sofija Loren briljirala je u filmu „Dečak na delfinu“, Eli Lambeti, žena čudesne lepote i pameti prikazana je u Kakojanisovoj „Devojci u crnom“ a izvanredna Melina Merkuri blistala je u filmu „Fedra“. Svojim neprestanim promenama nijansi i arhitektonskom lepotom Hidra je nesporno impresivna što je nadahnulo mnoge umetnike, slikare, pesnike, fotografe. Poznati slikar sa Hidre  Gikas, maštovito je dočarao grčku svetlost i grčki kamen, a kanadski muzičar Leonard Koen koji je živeo na ostrvu ovde je napisao svetski poznat hit „Ptica na žici“, knjigu poezije, dva romana i izlečio depresiju.

OSTRVO MORSKIH RATNIKA

Ostrvo živi mediteransku istoriju, ovde su tradicionalno i kosmopolitsko spojeni na najlepši način. Fascinira kako je moguće da toliko mnogo lepote stane na tako malo prostranstvo, na ono što je samo goli kamen, more i sunce a sa tako dugom i bogatom istorijom. Najraniji pomen ostrva zabeležio je Herodot, otac istorije, koji ga naziva Hidrea a tokom godina naziv je pojednostavljen u Hidra po  drevnoj grčkoj reči  Ύδρα,  koja znači voda jer je Hidra nekada bila poznata po mnogobrojnim prirodnim izvorima. Podzemni potresi učinili su svoje i  ostrvo se danas snadbeva vodom koja se čamcima dovozi sa kopna.

Vaze i  kovani novac otkriveni u oblasti Episkopi govore da je ostrvo bilo naseljeno tokom vizantijske ere. Između 1204 – 1566 godine pripadalo je Veneciji a od 1566 – 1821(1829) deo je  Otomanskog carstva.  Od 1770 godine oko 20.000 izbeglica iz Moreje iz Male Azije, uglavnom pravoslavne albanske i grčke porodice, bežeći od Turaka naselile su Hidru koja je u tome vreme imala 4.000 stanovnika.  Hidrani su ubrzo počeli intezivno da se bave trgovinom sa prizvukom gusarstva. Britanska blokada Evrope za vreme vladavine Napoleona i trgovina sa Rusijom, Levantom i Francuskom ojačala je hidransku flotu, što je mnoge Hidrane dovelo do ogromnog bogatstva i pomorske moći, te je nekadašnja mala luka pod venecijanskom upravom postala trgovačka sila koja je vladala egejskim morem a Hidra zasluženo dobila nadimak „mala Engleska“.

Počasni građanin Hidre, Vaseljenski patrijarh Vartolomej Hidru naziva „ostrvom morskih ratnika“ zbog doprinosa rodoljubivih Hidrana u ratu za Turcima  gde su odigrali ključnu ulogu. Kada je 1821.godine objavljen rat za oslobođenje Grčke posedovala je 125 plovila i 10 000 mornara i ovi hrabri pomorci sve svoje dobiti nesebično su uložili  u grčku mornaricu. O uspomeni na istoriju,  tradiciju, umetnost, kulturu, folklor i običaje  Hidre, na njenu  slavnu prošlost i važnu ulogu u borbi za oslobođenje svedoče vile i palate poznatih pomoraca i revolucionara koje su njihove porodice pretvorile u muzeje. U Camados mansionu  smeštena je pomorska Akademija, Tompazisova palata sada je deo škole likovnih umetnosti , skrivena kapela i vrt Budurisa, vile i rezidencije Vulgarisa, Vocisa, Kunduriotisa, Miaulisa, Sačturisa i drugih  muzeji su sa zbirkama raskošnih komada nameštaja i drugih  vrednih predmeta iz 18.veka. Potomci Lazarosa Kunduriotisa donirali su svoju vilu Istorijsko etnološkom Institutu Grčke i danas je deo ogranka Nacionalnog istorijskog muzeja.

MESTO SA INTEGRITETOM

Vanvremenska turistička destinacija, jedno od retkih mesta na svetu gde se radi očuvanja starih građevina i istorijskog lika grada kao prevozno sredstvo koriste magarci, motorna vozila nisu dozvoljena. Iako je evoulirala u kosmopolitsku turističku destinaciju njen identitet je ostao nepromenjen.  Na Hidri ćete otkriti nesvakidašnji mir i tišinu, daleko od gradske gužve i buke, sem kada na par sati pristanu kruzeri prepuni radoznalih turista. Osim spokoja i blagotvorne tišine, praćenih laganim šumom talasa ili vetra, umilnim zvukom slavuja  i tihim žamorom ljudi, ovde sam osetila snagu i jaku volju njenih meštana da se bore sa nedaćama koje život nosi. Na svakom koraku,  u pogledima ljudi, u gostoljubivosti, srdačnosti, ali i u muzejima, spomenicima, starim bedemima sa topovima prisutno je podsećanje na hrabrost, odanost naciji i slobodan duh Grčke. Nije slučajno što je Leonard Koen baš ovde napisao stihove: „Kao ptica na žici, kao pijanac u crkvi, pokušao sam na svoj način da budem slobodan“. 

Tražim grčke vrednosti i grčku interpretaciju života. „Dolaze vam prepuni i ispunjavaju vas do vrha. Ništa ne traže od vas, izuzev da učestvujete u njihovoj preobilnoj radosti življenja. Nikada vas ne ispituju na kojoj se strani ograde, zato što u svetu koji nastanjuju nema ograda“. Heleni, „najprirodniji narod“, njihova  „plemenita jednostavnost  i  opuštena uzvišenost“, vidljivi su na svakom koraku. Vidljivo je i „odbijanje grčkog duha da se pokori bilo kom naletu inspiracije koja ne odišu večnošću“. Čitav gradić je jedna znamenitost, čak se i utvrđeni bedemi sa topovima uperenim ka moru uklapaju u jedinstvenu arhitektonsku celinu, prepoznatljiv „arhontiko“ stil,  a Hidra „nepokretnošću sfinge“ prkosi vremenu.

Ostrvo daje mogućnost posetiocu da iskustveno upozna stari način života u modernom okruženju i to je bio jedan od razloga da National Geographic Traveler panel od 522 eksperta  rangira Hidru na 11. mesto od 111 ostrva sveta kao jedinstvenu destinaciju  koja je sačuvala svoj integritet. 

 

OMILJENA  MUZA UMETNIKA

 

Ostrvo je bilo glavni centar umetničkog stvaranja 50-tih godina prošlog veka. I danas isti predeo nastavlja da inspiriše posetioca, da ga provlači kroz slavnu istoriju utisnutu u svaku uglačanu kaldrmu, blistavi stepenik ili lavirint zidova ove ljupke egejske destinacije.

 

Zašto je Hidra omiljena luka umetnika, šta je to čini jednom od najslikanijih luka u Grčkoj? Prekrasni gradić Hidra oko modroplavog Egeja kao pozornice širi se amfiteatralno dok se crveni krovovi kamenih kuća i raskošnih mansiona u slapovima spuštaju do malene luke u obliku potkovice sa parkiranim kruzerima, luksuznim jahtama, ribarskim čamcima, vodenim taksijima i naravno magarcima, kao zaštitnim simbolom ostrva. Blještavilo belih, sivih kamenih kuća, velelepnih gospodskih palata sa bogatim venecijanskim lođama i karakterističnim lukovima sa jedinstvenom bojom, stilom i estetikom duguje italijanskim zanatlijama koji su izgradili ovaj grad. Sve je potpuno integrisano u prirodno okruženje, a  nesvakidašnje boje i senke uzimaju kolorit u zavisnosti od položaja sunca. Prizor dostojan štafelaja i kista najvećih umetnika. Gikas što maštovito dočarava grčki kamen i grčku svetlost, pravi je slikar ove umetničke oaze. Na njegovim delima Hidra je bajkovita, romantična, sa uskim uličicama, bojom mora od smaragdne, preko plavo zelene do modre, tu je i usijano sunce na vedrom nebu bez ijednog oblačka(grad je svojim položajem zaklonjen od vetra te je ovde toplije nego na drugim saronskim ostrvima ili Peloponezu), bogate zelene planine i intezivne boje kuća, kućišta i zidova. Ponekad su  slikane u belo, ponekad u indigo, oker, boju cigle, ružičastu i svaki put druga nijansa sa neverovatno jasnim crvenim akvarelom. Vrata, prozori, žaluzine, zajedničke kaldrme u dvorištima naslikane su u svim bojama duge, uglavnom od boja koje su preostale posle farbanja brodova. Praznik boja što zahteva autentičnost, prepoznatljiv stil i suprotstavljanje pravilima estetike. „Sa umetničkim instiktom i smelošću, domaćice tih vremena  probudile su talenat kod poznatih slikara“. Pitam se gde je nestao taj dragulj od boja i šarolikosti, gde se izgubila Hidra sa Gikasovih slika? Arheološko društvo uvelo je izdavanje licence u vezi sa bojom fasada kuća i ograničilo meštane na korišćenje bele i sive. Tradicija boja je nestala, ali verujem da će Hidra povratiti svoje kolorite koji je čine tako spektakularnom.

ŠETNJA „STAZAMA  PREDSEDNIKA“

Sam gradić Hidra je malen, živopisan i kompaktan u spletu uličica i skalinada, i ima sve što posetilac može da poželi: galerije, muzeje, umetničke kolonije, prodavnice suvenira radnje sa ručno rađenim nakitom i tekstilom, ekskluzivne butike i radnje ali i bezbroj restorana, taverni, kafića i barova.

Osluškujem duh Mediterana u predvečerje Miaulis festivala i poslednjih priprema za  dolazak vaseljenskog patrijarha Vartolomeja. Suncem okupana, tek probuđena Hidra očarava. Mir, zadovoljstvo i neka spokojna tišina… Put me vodi pored starih kamenih kuća i vila, čija su ljupka dvorišta ukrašena  rascvetalim bugenvilijama, lijanderima, kaktusima, mirišljavom borovinom, maslinama, stablima limuna, vinove loze, raznovrsnog mediteranskog cveća i zelenila. Otvaraju se malene taverne  sa kariranim plavo belim stolnjacima na stolovima i čipkanim zavesama od belog veza na prozorima…Virim u šarmantne poprečne uličice, malene trgove skockane kao za slikanje.  Imam utisak da je svaki kutak ovog raja pozivnica  za fotografe… Prenu me  zvuk crkvenih zvona kao da opominje sve one koji su do kasno u noć ludovali da je krajnje vreme za buđenje i uživanje u predivnom junskom danu.

U centru sam luke, to se oglašavaju zvona sa crkve posvećene Uspenju presvete Bogorodice, koju krase mermerni zvonici , lep ikonostas i raskošni luster, koji je pripadao francuskom kralju Luju XIV, a u porti  crkve smešten je Muzej pravoslavne crkve. U neposrednoj blizini, okružena mnogobrojnim tavernama, radnjama i kafićima,  veličanstvena statua grčkog predsednika Pavlosa Kounduriotisa, pozdravlja posetioce u ime jedne od najuglednijih porodica sa ostrva.

S druge strane luke,  nalazi se čuvena Pomorska akademija, sledi Istorijski muzej Hidre koji vodi na uzbudljivo putovanje u slavnu prošlost (www.iamy.gr,) interesantni auditorijum Meline Merkuri okružen divnim cvećem i zelenilom. Malo dalje, jedan fantastičan vidikovac, kamena tvrđava opasana bedemima i topovima odakle se pruža nezaboravna panorama, a u podnožju tvrđave, pored mora stražari ovekovečen u bronzi grčki Nelson, Andreas Miaulis, vođa grčke revolucije.  

Ima draži u tome da šetate uglačanim, kaldrimisanim ulicama kojima su šetali grčki revolucionari, pomorci, premijeri, svetski poznati umetnici što su ostavili trag na generacije. Ovo malo ostrvo sa oko 3000 stanovnika podarilo je Grčkoj jednog predsednika, pet premijera, jednog arhiepiskopa, nekoliko ministara u vladi.

Mnogi umetnici iz Grčke i inostranstva stvarali su na Hidri. Neki od njih su:grčki nobelovac Jorgos Seferis, Pikionis, Elitis, Petsalis, Engonopoulos, Henri Miler, Mark Šagal,  Panajotis Tetsis, poznati kompozitor i pisac Leonard Koen, slikar Bris Marden i međunarodni renomirani umetnik Janis Kunelis. 

Udišem miris mora,  slušam pesmu ptica, osećam slobodan duh Grčke i ispijam prvu jutarnju kafu na terasi Verande, jedne od taverni u centru atraktivne luke sa prekrasnim pogledom na Uspensku crkvu i krovove grada. Samo ovde tako autentično se dopunjuju magarci i jahte. Hidru možete obići na magarcu, brodićem ili pešice vijugavim kamenim stazama koje vode pored mora. Kada vas sunce omami tokom šetnje, napravite predah i zaronite u duboku i  prijatno toplu vodu na fotogeničnoj plaži Spilia, na izlasku iz gradića  ili na živopisnoj Hidroneti koja se nalazi malo dalje,  ukoliko produžite stazama iznad mora. Obe gradske plaže su sa prekrasnim pogledom i  čarobnim kafe-barom na litici gde se možete osvežiti egzotičnim koktelima i uživati u dobroj muzici.  Treba prihvatiti izazov i nastaviti dalje ka živopisnom mestu  Kamini te za ručak isprobati slasne grčke specijalitete u taverni Kodilenia i proveriti zašto su USA TODAY i Rik Stivs, čuveni putopisac preporučili ovaj kutak kao jedno od 10 najboljih primorskih mesta u Evropi. Kao “must have” je poseta restoranu Sunset u večernjim satima, dok sunce spektakularno zalazi na horizontu, a pogled se pruža na beskrajno plaventilo egejskog mora i drevni Peloponez. Biće vam jasno zašto je ABC NEWS izabrao ovaj restoran sa drugim najlepšim pogledom na svetu.  U neposrednoj blizini  restorana pored Fedra vetrenjače nalazi se statua ”Dečak na delfinu” kao podsećanje na internacionalni filmski događaj i uspomena na čuvenu Sofiju Loren. 

Posle Kaminija  nailazite na tradicionalna ribarska sela: Vlihos i  Plakes. Avanturisti treba da naprave izlet na jug ostrva, na  planinu Eros, gde se beli manastir svetog Ilije  pripija uz vrh brda. Ovde je stari Kolokotronis, jedan od najslavnijih kleftskih lidera ustanka bio zatočen i tu je još uvek bor pod kojim se odmarao. Naravno, izlet napraviti u ranim jutarnjim satima, jer kasnije kada sunce pripeče nije baš za šetnju. Upečatljiv pogled koji se pruža biće primerena nagrada za uloženi trud…O jedinstvenom iskustvu i stazama za šetnju više informacija na www.hydrastrail.gr

Plaže na Hidri nisu tako spektakularne kao na Lefkadi, Kefaloniji, Tasosu ili Kritu… No, nema dileme da se imate gde okupati. Vijugavi put koji vodi  pored mora prolazi pored svih najboljih plaža ostrva, a svuda se može stići pešice ili taksi čamcem iz luke. Pogled sa puta naniže ka moru je nešto u čemu ćete sigurno uživati. Većina plaža na Hidri su šljunkovite ili stenovite uvalice sa kristalno čistom vodom boje od zelenkaste, smaragdne, preko azurne i modre do mastiljavo plave.  Pored pomenutih,  Hidronete i Spilie,  vredi posetiti plažu Avlaki, Bisti,  Molos, Agios Nikolas(Sveti Nikola), najveću na ostrvu,  Plakes, Vlihos, Kamini kao i Mandraki, jednu od retkih peščanih plaža na Hidri.

FESTIVALI:

Brojni muzički festivali i umetničke izložbe organizuju se tokom godine. Najpoznatiji je Miaulis festival u čast Grčkog Nelsona, admirala Andreasa Miaulisa, vođe borbe za nezavinost Grčke(1821-1832), koji se proslavio u pomorskim bitkama sa Turcima i održava se u junu mesecu. 2014. godine vaseljenski partijarh Vartolomej je prisustvovao događaju gde mu je uručena nagrada počasnog građanina Hidre.

U martu su trke jedrenjaka, u aprilu je trka trailera na planini Eros. Tokom leta smenjuje se izložbe, koncerti, pozorišne predstave, promocije knjiga… U julu i avgustu organizuju se posete starom amfiteatru pod otvorenim nebom u Epidaurusu na Peloponezu. Nesvakidašnji je užitak prisustvovati pozorišnim predstavama u ovom antičkom ambijentu. U septembru se održava pomorski samit, a u oktobru veliki seminar posvećen rebetiku, grčkom bluzu.

Spektakularni Uskrs na Hidri je nešto što treba doživeti. Uskrs se slavi na tradicionalna način u crkvi Uspenja presvete Bogorodice i samoj luci. Fantastična povorka meštana obučenih u narodnu nošnju i  turista dok lokalni mladići na ramenima drže nosiljku  sa “Hristom” i plaštanicom  pritom uranjajući u vodu praćeni molitvama i vatrometom. Deo rituala je i kažnjavanje Jude što je izdao Isusa. Ovo je veoma stari običaj očuvan do danas namenjen je da blagoslovi vodu, more i mornare.

Klub Lagoudera

U leto 1959. Babis Mores osniva na Hidri svetski poznat klub Logoudera Marina Club. Klub poznat po slavnim gostima, fantastičnoj atmosferi, inventivnim dešavanjima, ali i tušu koji instaliran na pozornici za igru. Tokom godina menjao je lokaciju, vlasnike  i  ime, a danas  radi pod imenom “Omilos”. Gosti ovog jahting kluba bili su poznati političari, biznismeni, umetnici, brodovlasnici čak i kraljevi. neki od tih imena su: Henri Fonda, Piter Justinov, Huan Karlos, Elizabet Tejlor, Džon Lenon, Rolling Stones, Lenard Koen, Marija Kalas, Melina Merkuri, Brižit Bardo, Aristotel Onazis,  Andreas Papandreu.

IZLETI:

Sa Hidre se lako stiže do blažene Egine i živopisnog Porosa, “iluzije dubokog sna”. Nisam sigurna da li je bolji opis približavanja Porosu dao Miler ili Darel, no priznajem da se isplatilo stopiranje kruzera da se vidi sva ta lepota i oseti “kako se luka uvija u krug, sve izgleda da se pomera po okretnoj površini, jedva većoj od vergla iz zabavnog parka i uobražavate, kako umesto da se iskrcate sa broda, možete da se nagnete i naručite jedan uzo. A osećaj blizine se povećava, tako da vam se čini da plovite niz glavnu ulicu, dok stanovništvo nehajno šeta uz brod”. Zbog ovog opisa došla sam  na Poros.

Kosmopolitski Speces, ostrvo legendarne Laskarine Bubuline, heroine, komandanta grčke mornarice,  koja je upravljala brodovima i predvodila  borbe sa Turcima,  obavezno obići.

Odvojite jedan dan za obilazak prestonice Atine sa Akropoljom(uključujući novi muzej Akropolja i Plaku), kupanje na Glifadi i Varkizi. Red vožnje trajekata: www.saronicislands.gr  ili  www.hellenicseaways.gr  

Dragulj Grčke Peloponez obavezno obići. Više informacija o redu vožnje i cenama na:www.ermioni.info

Ovde, preko puta Peloponeza, na ovim divnim saronskim ostrvima, u predgrađu prestonice Atine, čovek mora da se seti antičke istorije i pokuša da odgonetne ko jesu Grci i ko su bili. Uzaludan posao, rekla bih i sa nadom ću citirati Darela:” Bila je to država duha. I putnik neće pogrešiti ako čak i danas otkrije, nakon toliko vekova, otkucaj bila u srcu grčke svetlosti, čiji se tupi zvuk još čuje sa starom nemirnom radoznalošću i zanimanjem. Grčka sva može biti u pepelu, ali feniks je još tu, očekujući svoj čas”.

Iako su  česti podzemni potresi napravili problem sa vodom, iako je zbog odluke Arheološkog društva ostala bez svoje šarolikosti i boja na fasadama podvlači se pod kožu podsvesno, spontano. Nema racionalnog objašnjenja. Ljupka, zavodljiva muza umetnika Hidra nadahnjuje, inspiriše, osvaja lepotom, jednostavnošću, mirom  i utiskom neuništivosti života.

ZANIMLJIVOSTI:

OMILJENO OSTRVO  PESNIKA I UMETNIKA :

Ovde su rođeni svetski poznat slikar , vajar, grafičar, ilustrator i pisac Nikos Hacikiriakos Gikas poreklom iz kneževske porodice sa Hidre, pesnik Miltos Sahturis, jedan od najznačajnijih grčkih pesnika. Veliku ulogu u umetničkom životu Hidre imao je istaknuti grčki slikar Periklis Vizantis, koji je 1936 godine osnovao školu likovnih umetnosti na Hidri podstičući likovne umetnike iz Grčke i sveta da stvaraju na ostrvu. Njegov rad je nastavio sa velikim uspehom slikar Pavlos Pantelakis, koji je kao predstavnik Arheološkog instituta, zaštitio jedinstvenu ostrvsku arhitekturu.

OSTRVO PREDSEDNIKA:

Hidra je dala pet  grčkih premijera: Georgios Kounduriotis, Dimitris Vulgaris Antonios Kriezis, Atanasios Miaulis i Petros Vulgaris, jednog grčkog predsednika – Pavlos Kounduriotis i  nekoliko ministara u vladi.  Arhiepiskop cele Grčke i Atine Dorotej takođe je sa Hidre.

ŠOPING:

Probrani dizajnerski komadi nakita od ćilibara, dragog kamenja, zlata, firmirane i ekskluzivne radnje, galerije sa umetničkim slikama i drugim originalnim eksponatima govore o tome da je šoping na Hidri za ljude sa dubokim džepom. Kao uspomenu na ovaj  kutak raja podsetiće vas magneti magareta od 3- 4 e.

• Kantautor Leonard Koen živeo je ovde 1960-tih, članovi benda Rolling Stones  i Pink Floyd, Džoan i Džeki Kolins, a nedavno je Nikol Kidman kupila kuću ovde.
• Prva pomorska škola na svetu osnovana je na Hidri, u mestu Kamini 1645.godine. Radi i dan danas.
• Leonard Kohen je 27.septembra 1960 godine kupio kuću na Hidri bez struje i bez vode za 1500 dolara i to je bila njegova oaza za stvaranje.  On je ovde napisao knjigu poezije, dva romana i čuveni hit “Ptica na žici” i izlečio depresiju.

RADA SEVIĆ