SARONSKA OSTRVA  I  DEO EGINA – BLAŽENO OSTRVO SVETOG NEKTARIJA

SARONSKA OSTRVA  I  DEO

EGINA – BLAŽENO OSTRVO SVETOG NEKTARIJA

Drevna Egina( Αἴγινα), blaženo ostrvo svetog Nektarija odiše mirom, toplinom, skromnošću,  i budi u ljudima nadu, ljubav i veru u dobro. U pravoslavnom svetu najpoznatija je po veličanstvenom manastiru svetog Nektarija, čudotvorca čije mošti leče.  Brdovita, šumom pokrivena, sunčana, siromašna i dirljivo otmena Egina, jedinstvena je po znamenitostima kao što su: čudesna Afeja, najbolje očuvan antički hram Grčke; Apolonov hram i arheološki muzej na brdu Kolona sa tragovima prošlosti iz 6 veka p.n.e;  stara prestonica Paleohora poznata kao “mala Mistra” sa nekada 365 vizantijskih crkvica do danas je sačuvano 36. Uske uličice gradića Egine, glavnog grada pamte tragove života više od 5500 godina i slavnu  istoriju ostrva: Egina je u 6. i 7.veku bila velika pomorska sila, a od 1827-1829 glavni grad Grčke.

U živopisnim letovalištima kao što su Agia Marina, Perdika, Suvala… predivne peščane plaže sa morem kristalno čiste vode, različitih nijansi plave boje u kontrastu sa zelenom borovinom i palmama što prave ugodnu hladovinu idealno su mesto za “robinzonski” odmor.

Isplovljavamo iz Pireja na palubi broda u osvit ranog junskog jutra, delovi kopna se lagano okreću oko nas dok je brod praćen jatom druželjubivih, sinjih galebova. Ugođaj što pruža igra nemirnih, zlaćanih zraka sunca sa raznolikom paletom plavetnih tonova neba i egejskog mora  pravi je uvod u tipičan grčki krajolik.  Sa palube broda u  prolazu se vide čitavi delovi Atike, salaminski zaliv, Salamina (čuvena bitka kod Salamine od septembra 480.god. p.n.e.) i plave vode predivnog Saronskog zaliva na čijem kraju leži ostrvo, jedno od omiljenih letnjih odredišta Atinjana.

Nadomak Egine, kružimo uz dugi pusti sprud rta Plakakije, gde je dom čudesnog Kapralos muzeja a onda se ukazuje privlačan gradić sa svojim ružičastim, žutim i braon tonovima na fasadama neoklasične arhitekture nad kojim dominira vizantijska crkva sa visokim zvonikom posvećena presvetoj Bogorodici(Panagitsa) i prelepa gradska Mitropolija izgrađena 1806.godine u  kojoj je jedno vreme bila smeštena vlada. Nezaobilazan motiv razglednice čine i crkva svetog Nikole sa dva visoka zvonika u neposrednoj blizini ružičaste Markelos kule, jedne od najstarijih građevina na ostrvu,  kao i zgrada Vogiatsiza interesantne arhitekture, oronule, žute fasade koja se trenutno rekonstruiše. Malena, sva u belom crkvica posvećena svetom Nikoli Talasinosu, svecu zaštitniku mornara podseća da je Egina u 6. i 7.veku bila velika pomorska sila,  okružena je mnogobrojnim luksuznim jahtama, jedrilicama(Agrosaronski zaliv je raj za jedriličare) i nenametljivim ribarskim čamcima. 

Na drugom kraju luke, na brdu Kolona, proteže se arhaični Apolonov hram i arheološki muzej. Od Apolonovog hrama, podignutog u 6.veku p.n.e. ostao je samo jedan stub(Kolon) koji je otkriven tokom arheoloških iskopavanja groblja. Vredni, zlatni komadi nakita pronađeni tokom ovih iskopavanja završili su u Britanskom muzeju. Na ulazu se nalazi zanimljiv mozaik koji je pripadao  sinagogi iz 7. veka. Arheološki muzej sadrži bogatu kolekciju skluptura i keramike iz svih perioda istorije Egine. Jedna od najznačajnijih je statua Sfinge, zavetni spomenik ranog klasičnog doba(460 p.n.e), sa glavom žene i telom do pola orao, od pola lav.  

Uske uličice gradića Egine, glavnog grada ostrva pamte tragove života više od 5500 godina i slavnu  istoriju na raskrsnici različitih kultura i civilizacija još od Eaka, mitološkog kralja drevne Egine, preko minojskih plemena, Ahajaca, Doraca, pa Mlečana i Turaka, a od 1827-1829.godine Egina je bila prestonica Grčke. U obilazak gradića uputite se pešice ili još bolje u starim kočijama sa zapregom(ovo zadovoljsto će vas koštati 10e) i upoznajte zgradu prve vlade moderne Grčke u fondaciji prvog guvernera Grčke, Janisa Kapodistriasa, ružičastu Markelos kulu, koja je bila sedište prve post revolucionarne vlade, danas izložbeni prostor i duhovni centar Egine, interesantni folklorni i istorijski muzej, kuću velikog grčkog pisca Kazancakisa, autora poznatog Grka Zorbe, slikovitu riblju pijacu, autentične radnjice sa lokalnim proizvodima…Ostrvo je poznato kao rodno mesto antičkog komediografa Aristofana.

Poljoprivreda je tradicionalno zanimanje stanovništva, a na plodnoj, vulkanskoj zemlji gaji se pamuk, badem, smokve, vinova loza, masline, pistać.  U septembru je Festival pistaća i berba ovog tradicionalnog proizvoda te sve zamiriše na pistać. Mnogobrojni restorani, taverne i kafići uz morsku obalu u luci ili u paralelnim uličicama nude šarolike mogućnosti za osveženje i uživanje u tradicionalnoj grčkoj kuhinji.

VELIČANSTVENI MANASTIR SVETOG NEKTARIJA(Αγίου Νεκταρίου)– čudotvorca čije mošti leče

Sveti Nektarije, mitropolit pentapoljski rođen je 1.oktobra 1846 u Silivriji Trakijskoj kao Vasilije. Monaško ime dobio je Nektarije što znači “napitak besmrtnika”. Upokojio se u Gospodu 1920.godine u 11.30 uoči 9.novembra(ovaj dan se praznuje) a kanonizovan 1961. godine. Novovekovni svetac, pravoslavni i grčki monah, duhovni učitelj, prosvetitelj i preporoditelj, čudotvorac čije mošti leče. Prisustvo liturgiji i poklonjenje svetim moštima budi u čoveku najdublja osećanja, daruje ljubav, vraća veru u dobro, daje nadu za iscelenje bolesnima od malignih bolesti, paralize, parkinsonove bolesti, steriliteta… Posebno mesto koje svako doživljava na svoj način, no nema sumnje da je u pitanju  velika svetinja u kojoj možete sresti prozorljive monahe i sveštenike  iz vascelog pravoslavnog sveta, dobiti istinske pouke i duhovne savete. Neko je rekao da se svet najbolje vidi srcem. Sveti Nektarije nas podseća na to. Kao i njegov prijatelj starac Nektarije Vitalis koji kaže:”Čedo Božije, imaj ljubavi, smirenja i strpljenja prema zlu. Budi u miru sa svima i imaj dobre odnose sa svima. Ćuti o tuđim gresima. Ne ogovaraj, ne osuđuj, ne komentariši postupke, ponašanja i sagrešenja nijednog čoveka i Bog i Sv.Nektarije će ti uvek i u svemu pomoći”.

Verujući ljudi dolaze da se mole kod svetih moštiju. Sve mirotoči. U  manastiru svete i životodajne Trojice nalazi se svetiteljeva glava, deo čudotvornih moštiju, kapelica sa grobom, kao i ćelija gde se svetac molio i radio, tu je njegov krevet, kamen i druge lične stvari… U manastiru svetog Nektarija koji je osveštan 1994. godine i u čijoj izgradnji je učestvovala cela Grčka takođe se nalazi deo čudotvornih moštiju. Masivna, ružičasto bela  crkva, sa dva velika zvonika,  ogromnom, polukružnom kupolom i četiri reda prozora koji su ukrašeni crvenim arkadama,  zadivljuje arhitekturom  i blagosilja milošću sveca. Umešteno među još 10 zvona,  srebrno zvono u tornju manastira Sv. Nektarija najveće je zvono ikada napravljeno u Grčkoj.Teško je tri tone a visoko 1,75 m.

Staru i novu crkvu povezuje polukružno stepenište uz koje se prostire raskošan manastirski vrt. Miris tamjana, sveća i mira meša se sa mirisom  lavande, ruzmarina, bosiljka, limuna, bugenvilija, lijandera, majčine dušice… 14 monahinja sa velikom ljubavlju, pažnjom i strpljenjem brine o manastirskom dobru i, svim posetiocima(manastir poseduje i veliki konak) i sa predanošću se mole za sve kojima je pomoć potrebna. Monahinja Filoteja, Ruskinja zadužena za sobu svetog Nektarija, brižna, posvećena, uvek je spremna da odgovori na različita  pitanja o životu sveca i manastira i to na srpskom jeziku iako ponekad preteramo sa zahtevima.

Kažu da u manastir  ne dolazi niko koga svetac ne pozove. Blagodat, blaženstvo, neka posebna energija oseća se kako uđete na manastirsku kapiju. I tu blagodat i mir ponećete sa sobom kao najveći dar sa Egine!

Egina je ostrvo pravoslavlja: U krugu od par kilometara nalaze se velike svetinje: novi manastir posvećen svetom Nektariju i stari manastir svete Trojice. U neposrednoj blizini je prekrasni manastir svete Katarine, u kome se čuva ruka svete Katarine  i delić moštiju svetog Spiridona sa Krfa. Oko 3 km dalje u brdima, smešten je manastir Hrisoleondise gde se molio sveti Nektarije. U podnožju Afeje nalazi se slikoviti manastir svetog Mine, vrlo poštovanog sveca u Grka. Nedaleko od manastira svetog Nektarija je i stara prestonica Paleohori, poznata kao “mala Mistra”sa nekada 365 vizantijskih crkvica rasutih po brežuljku preko puta manastira u selu Mesagros, danas je sačuvano 36 neke od njih sa freskama koje datiraju iz perioda od 13-18. veka.

AGIA MARINA(Αγία Μαρίνα)– živopisno  mestašce u podnožju Afeje Atine

Odiše mirom, toplinom, skromnošću, vreme kao da je stalo u 80-tim prošlog veka. Mesto je ušuškano među palmama, borovinom, maslinama, jukama, kiparisom i naravno pistaćima. Tik uz more skladno poređane romantične taverne, restorani sa tipičnim grčkim motivima: plavim, belim, zelenim detaljima, rustičnim ćupovima, brodićima, kariranim stolnjacima, te  ružičastim, purpurnim, crvenim bugenvilijama i  lijanderima u punom cvatu, mnogo mediteranskog zelenila, mirisnog, začinskog bilja.

Gradić je dobio ime po svetoj Marini(Ognjena Marija) koja se u Grčkoj slavi 17.jula. Do  malene bele crkvice sa ponekim plavim detaljom vode brojne skalinade. Duga peščana plaža, najduža na ostrvu,  pristanište je za jahte, jedrilice i ribarske čamce i proteže se od crkve svete Marine do doka odakle nekoliko puta dnevno idu trajekti ka Pireju i Suvali(gradiću na severu ostrva u kome se nalazi banja sa lekovitom sumpornom vodom, po rečima vodiča trenutno zatvorena). Ponekad pristanu kruzeri sa ciljem obilaska manastira svetog Nektarija ili Afeje Atine. More je toplo, čisto i plitko,  idealno za porodice sa decom. Velelepna crkva posvećena svetom Sotirisu, sva u belom sa kupolama plave boje bdi nad mestom. Prirodnu lepotu narušava 80-tih godina započeti i nedovršeni kazino(vlasnik je bankrotirao)a Agia Marina izbegla da postane grčki Monte Karlo i da ugošćuje neku drugu vrstu turista. Nema ovde ni Mekdonalsa, ni brze hrane, ni gužve u saobraćaju, ponekad ni Interneta, ali zato su meštani nasmejani, srdačni, opušteni, spremni da pomognu. Od doka ka drugom kraju mestašca prema hotelu Kavos zaliv(Kavos bay), krivudave staze pored mora, mirišljave borove šume i nepregledni maslinjaci vode u slikoviti kvart neočekivanog izgleda koji očigledno pripada srednjoj klasi Atinjana sudeći po malenim i malo većim kućama sa osunčanim terasama i par stepenika što vode do prekrasnog kutka egejskog mora. Sliku ove oaze mira upotpunjuju  gliseri ili čamci privezani uz ogradu.  Plaže su kamene, puno je stena, ali i mogućnosti za ronjenje i upoznavanje podvodnog sveta. Danas ovaj mirišljavi deo Agie Marine, podređen domaćim gostima, izgleda prilično zapušteno. Tek u ponekoj vili vide se tragovi života. Nadam se da  u avgustu, kada su godišnji odmori u Grčkoj, mestašce i ovaj nekada otmeni kvart zaživi.

ČUDESNA  AFEJA(Ναός της Αφαίας)– najbolje očuvan antički hram Grčke

Na brdu iznad  Agia Marine, okružen stablima borovine nalazi se jedan od najstarijih i najlepših dorskih hramova Grčke, posvećen Afeji, antičkoj boginji. Podignut je 570 god. p.n.e. i uništen 60 godina kasnije. Na istom mestu, na ostacima prvobitnog hrama, podignut je novi a Afeja(boginja malo poznata Grcima), zamenjena je Atina Afejom da ohrabri Grke u Trojanskom ratu. Dorski hram koji danas vidimo izgrađen oko 490 god. p.n.e. od lokalnog “poros” kamena i poslužio je kao model za izgradnju Partenona i drugih hramova u Grčkoj, Aziji i južnoj Italiji. Jedan je od retkih antičkih hramova na kome se može videti očuvan deo unutrašnje kolonade na  preko 20 dorskih stubova. Nažalost, mnoge sklupture su  pokradene i  rasute po svetskim muzejima a veći deo čuva se u Minhenskoj Gliptoteci(muzej skluptura). U muzeju koji se nalazi pored Afeje, među brojnim eksponatima čuvaju se kopija boginje Atine i zavetna tabla na kojoj piše da je hram posvećen Afeji.

Posle Pompeje i antičkih hramova diljem Sicilije mislila sam da me teško šta može iznenaditi i oduševiti  No, Afeja kao prava boginja ima svoje neočekivane adute: Darel ne preteruje kada kaže da je hram “podignut na pošumljenom čuviku odakle se pruža jedan od najveličanstvenijih vidika što biste mogli zamisliti. To je mesto koje  nadahnjuje, na kome poželite da se zadržite i posmatrate sunce kako zalazeći opisuje krug preko zaliva. Dole ispod more je puno majušnih brodova što puze ostavljajući svojim belim brazdama pruge po plavetnilu”. Poetičnosti ovih ruševina doprinose očaravajući, beli oblaci što prave inspirativne oblike na vedrom nebu i mir koji stvaraju ostrvske planine čiji zeleni vrhovi štrče okolo. Samo je falilo da Ahil uskoči u kadar pa da zamislim da sam u antičkom vremenu. Bez Ahila može, no  obavezno ponesite dvogled da biste uživali u “viđenju drevne Grčke koju nećete lako zaboraviti”. Ukazala se spektakularna Grčka koju volim, a pogled doseže do Partenona na Akropolju i Likavitosa, brda iznad Atine! Veličanstveno!

Afeja, Partenon i Posejdonov hram na Sunionu(najjužnija kontinentalna tačka Atike i Balkanskog poluostrva) čine sveti trougao tj. tri božanstva Grčke. Postoji verovanje, da ako pomislite želju, obiđete sva tri mesta, vaša želja će biti ispunjena. Proverite!

ŠTA OBIĆI: Na ostrvu vredi posetiti prelepu Perdiku(Πέρδικα) sa živopisnim ostrvcetom Moni, Mračnu komoru u Perdiki, Suvalu(Σουβάλα)(banja sa sumpornom vodom koja pomaže kod reumatskih i kožnih bolesti), Veterinarski centar za divlje životinje  na planini  Oros u Anicei, najveći  u Grčkoj i jugoistočnoj Evropi.

Fotogenični Agistri, mali ostrvski raj između Egine i Epidaurusa sa dobro uređenim plažama, čistom vodom, organizovanim prevozom, bezbroj kafića, taverni, plažnih barova, podređen je vikend turizmu Atinjana. Hidrogliserom vožnja od Egine do Agistrija traje 10-15min.  

Odvojite jedan dan za obilazak prestonice Atine sa Akropoljom(uključujući novi muzej Akropolja i Plaku), kupanje na Glifadi i Varkizi, a avanturisti mogu produžiti  do Suniona ili do Peloponeza.  Red vožnje trajekata: www.saronicislands.gr   www.alexcruises.gr

Za hodočasnike interesantan je izlet do Kamarize(85 km od Atine), gde se nalazi hram posvećen svetom Nektariju  u kojem služi arhimandrit Nektarije Vitalis, koga je svetac izlečio od raka pluća.

Saronski biseri: slikovita Hidra i inspirativni Poros mogu se obići  krstarenjem u jednom danu. Više informacija na www.onedaycruise.gr  Karta se može kupiti u Pireju u agencijama ili preko Interneta. Kruzeri svraćaju na Eginu u povratku.

ŠOPING: Ako planirate šoping tu je Atina, čuveni kvart Monastiraki i šoping ulica Ermou(atinska Knez Mihajlova). Najmlađe će oduševiti Džambo radnje, koje su na radost roditelja  sa povoljnim cenama i  ima ih nekoliko u Atini.

RESTORANI & ZABAVA:

Egina je mirno ostrvo, baš za odmor, videla sam nekoliko klubova i diskoteka ali bilo je zatvoreno(pretpostavljam da je avgust mesec kada se otvaraju); restorani pored mora u Agia Marini sa predivnim pogledom i ukusnom hranom:O φάρος (Svetionik), Three brothers(Tri brata),Tο νερόμυλος(Vodenica), Afeja, tradicionalni restorani u selu Alones nedaleko od Agia Marine. Kafe Barracuda, plažni bar i  kafe bar Sotos u stenama. Ispod hrama  Afeje Atine nalazi se  dopadljiv kafe sa veličanstvenim pogledom na Agia Marinu i saronski zaliv gde služe čajeve neuobičajenih ukusa. U gradiću Egini: taverne, restorani pored mora i paralelnim ulicama, u blizini riblje pijace. Pekare imaju odlična peciva:različite vrste đevreka, a tu su i raznovrsni slatkiši sa pistaćima. Obavezno probajte baklave sa pistaćima.

Ostrvo je “odredište lepe letnje Grčke”, pravi izbor za ljubitelje prirode, kulturnog turizma, hodočasnike, za one koji traže mir i odmor, ovde lepo spavate, još razdraganiji se budite…Egina će vas teško osvojiti na prvi pogled, ali posle par dana provedenih na ovom čudesnom ostrvu, poželećete da se vratite na njega ponovo! Ili barem da svoj boravak produžite za još koju smenu!

ZANIMLJIVOSTI

·    Po grčkoj mitologiji Zevs se zaljubio u Eginu, najlepšu od 20 kćerki boga Asopusa. On ju je oteo i doveo na tada pusto ostrvo(kome je dao ime Egina) i poklonio svom prvom sinu Eaku ili Ajakosu (Αἴακος), jednom od trojice sudija podzemnog sveta, koga je Zevs imenovao za kralja.

·   Ljudi sa Egine su poznati kao “Mirmidonci”, što na starogrčkom znači ljudi-mravi. “Mirmidonci” su bili legendarno pleme, hrabri i vešti ratnici, njihov najpoznatiji predstavnik bio je Ahil. Mitologija kaže da je Hera kaznila sve stanovnike ostrva i na njih poslala razne pošasti: zmije otrovnice, tamu, kugu, sušu i oskudicu. Gotovo svo stanovništvo je pomrlo. Eak, kralj Egine zamolio je svog oca Zevsa da pomogne. Pala je blagotvorna kiša, tama se podigla a zmije su pobegle u svoje jazbine. Na kraju je Zevs mrave pretvorio u ljude i tako je Eak ponovo dobio svoje podanike.

·  Egina je mesto gde je u grčkom svetu prvi put ulagano u standardizaciju mera i  kovan novac. Kovanica se zvala “Chelanio” jer je na jednoj njenoj strani bio grb kornjače.

·  Eginjani su mnogo voleli boga Apolona Delfina u čiju čast su se održavale igre i zbog koga su novčić sa likom kornjače zamenili novčićem sa likom delfina.

·   U 13.veku p.n.e Egina učestvuje u Trojanskom ratu sa više brodova nego ijedno Saronsko ostrvo.

RADA SEVIĆ