Pustinjski Mediteran

Pustinjska Provansa

 

 

        Po sletanju na Habib Bourguiba aerodrom, topao vazduh me opalio u glavu. Na pasoskoj kontroli, tip sa brcicima isti Shurda pregleda lenjivo dokumente.

Na svakom koraku izlepljeni plakati “Tuniskog Slobe” Bel Ali-ja koji je nedavno uveno Arabskom prolecu.

Vodic nas ceka ispred busa, lokalac koji prica tecno srpski. Mora da mu je cale studirao u Beogradu. Nasa finalna destinacija je Port El Kantaoui pola sata od Aerodroma Monastir. Kroz prozor panorama  betona, peska i palmi.

 

 

Hotel Hanibal, nema sta grdosija od objekta u njihovom stilu. Na ulazu, nalickani arapi gledaju kakva je garnitura novih turista. Chekiram stvari, i odma paljba napolje. Port El Kantoui je veoma lep turisticki rezort sagrdajen pre 30 godina koji se jos dobro drzi. Kaldrma,Palme i bela boja odlikuju mesto. Mnostvo lukszunih Yachti su nasle mesto ovde. Uglavnom su francuske  zastavice. Ekipa turista je uglavnom mesana. Matori nemacki turistii sa rancevima spartaju zajedno sa skockanim srbima dok crveni englezi su „na pivu“ po ceo dan. Sto se tice romantike, veoma cest prizor je da mladi Tunisani setaju starije evropske gospodje. Sta reci, neko sanja o Evropi a neko o avanturi. Uglavnom na kraju Evropa ostane samo san. 

Radnjice krcate stvarcicama, od keramickih posuda pa do dobrih kopija Gucci novcanika. Radnici obuceni u Barselonovim dresovima odvale ti ruku kako bi te uvukli u radnju da ti zvale nesto.

 

 

Zavuko sam se u Le Mediterranee krcmu i otvorio diznu sa Celtia ( domace lager pivo). I ako sam pored mora, ipak sam narucio “Janjetinu”.

Keleya Zaara je neka vrsta gulasa od jagnjetine sa Safranom zacinom sa Kuskusom. Opasno gurmansko jelo. Uz to veoma dobro  domace crno vino iz Mornag regije.Svakako nisam smeo da propustim “Franuski hot dog”. Merguez je sveza rostiljska jagnjeca kobasica. Ipak Tunis je bio bivsa kolonija Francuske, pa je i zadrzao dosta korisnih stvari od njih. Franuska kuhinja je duboko zarila korene u ovom delu Afrike.  Za razliku od drugih arapskih zemalja, Tunis je najlibelarnija drzava. Nema mnogo feredza, religija na dosta opustenijem nivou. Ako je neko  bas ortdoksan to su tunisiani koji su dosli iz nekih okolnih pustinjskih sela na sezonski rad.

Za desert Samasa Delice ( kroasant fazon punjen suvim urmama i przen na ulju) sa duplim Cedratine (liker od limuna) ponovo neka francuska lekcija. Inace pre kamilu mogu da unesem u hotel nego flasu alkohola. Na kraju sam uneo samog sebe mrtvog umornog.

         

       Rano ujutru preskacem hotelski dorucak i ako bio je raznovrsan. Mala radnjica pored hotela hrani svako jutro taksiste je bio moj izbor. Sok od palme je dobar vitaminski metak za dobro jutro.

“Brik” je neka fora naseg bureka ovog puta punjena lukom, persunom i tunjevinom garnirano sa pecenim jajetom. Verzija za piletinom i junetinom moze se naci na meni-u.

 

 

Naravno asotirman francuskih peciva je fenomenalan. Kacim se na taxi i pravac Sousse. Taksista  je klasicna crnogorska prica. Poseduje  pola grada i zivi od rente. Taksi mu je samo hobi. Za par miuta i 2eura si u Medini (Stari Grad). Medina mirise na istoriju, zasticena UNESCOM. Uske ulice,guzva, dreka i cika je svakodnevna slika. Kao svuda u ovom delu sveta ulicni prodavci ti ubiju godisnji odmor. Izgubio sam zelju da kupim ista, od silnog spopadanja. Da bi izbego taj vasar, nosio sam naocare za sunce kako se ne bi susreo sa njihovim predatorskim pogledom. Ako hoces da se cenkas zadnji dan odmora skupis snage i izadjes na boj sa njima. Sve cene koje vidis prepolovis im na pola i cekas njihovu reakciju. Bice malo uvreda na arapskom od njihove strane, ali i onako nista ne razumes. Ali na kraju drame dace ti u pola cene. Mozda nece ti upakovati proizvod iz besa  ali to nije strasno.

Ovog puta moja misija je bila da kupim svezu ribu i da vidim ulica Marsala Tita.

Gradska pijaca je srce grada a specijalno nedeljom. Svezi plodovi mora, puzevi, masline, mnogo brojni  benetton boje zacini su rasprostranjenji po tezgama.  Uzeo 5kg Tunu i zaseo u neku birtiju. Mesto puno ko oko. Zene cak ni na slikama ne mozes da vidis. Neki matorci strebaju Kuran, dok drugi duvaju Nargilu, a ostali cepaju caj sa svezim listovima Mente. 

Ja sam izabrao ovu zadnju opciju.

 

 

 

 

 

 

Steta sto je imaju slabo znanje engleskog za razliku od francuskog koji gore dole svi znaju. Po povratku u moje selo, nudio sam  nekim praznim restoranima  moju popularnu “nepristojnu ponudu”  (moja riba da se ispece uz doplatu 10 evra a njihov alkohol). Za razliku od Kariba, ovde izgledao sam u njihovim ocima ko budala, ali na srecu posle nekog vremena naleto sam na nekog vlasnika francuza koji je bio stara kuka. Posle par flasa vina gazda Olivier nam poklonio nekoliko  flasica domaceg maslinovog ulja kao suvenir.

Sve u svemu, Tunis kakav takav je. Mozes i da ostanes u luksuznom hotelu ceo odmor, i da se ne pomeris sa lezaljke. Cevcis veseli koktel  u plicaku i ne znas u kojoj zemnji se nalazis, sto ponekad nije ni to los vid odmora.