Meksiko Siti i Majanska rivijera 2

DRUGI DEO PUTOPISA

Kako najjednostavnije upoznati znamenitosti megalopolisa u kome zivi 22 miliona stanovnika, a pri tome ste prvi put tamo, i to u sopstvenoj reziji i – bez znanja spanskog jezika?

Neko bi,  mozda, unajmio lokalnog vodica sa znanjem engleskog jezika – pa krenuo u obilazak. Mi smo imali drugaciji plan. U 10 ujutru kupismo karte za otvoreni gradski turisticki autobus, na njegovoj pocetnoj stanici – ispred katedrale Metropolitana na Trgu Konstitucije. Gradom krstari nekoliko kompanija koje nude ovu uslugu – mi smo se odlucili za Turibus. Presudila je „sitnica“ – njihov agent nudi i celodnevne izlete za Teotihuakan po vrlo povoljnim uslovima. Kruzna tura po gradu traje dva i po sata – po ceni od 8 usd po osobi. I tako, ukrcasmo se naoruzani kamerom, mobilnim telefonima i gladju za novim impresijama. April mesec je idealan za ovakve obilaske – posto maksimalna dnevna temperatura jos ne prelazi 30 stepeni.

Drustvo u autobusu je saroliko – u potpunosti iz juznoamerickih drzava. Jos juce smo konstatovali da ovde svi imaju pristojne mobilne telefone – ali niko ne bulji u njih. Koriste ih iskljucivo za razgovore, bez igranja igrica i chat-a. A bogami, prici nikad kraja. Autobus se krece lagano. Vodic iz vozaceve kabine u kratkom crtama opisuje gde smo – na engleskom i spanskom. Vrlo brzo napustamo istorijski centar grada i upucujemo se ka modernom Meksiko Sitiju. Tokom ove kruzne ture, autobus ce stati ispred 16 gradskih znamenitosti. Na svakoj stanici neko od nasih saputnika izlazi a dolaze novi – autobuska karta vazi ceo dan pa se putovanje moze nastaviti bilo kada, do sumraka. Moram priznati da smo ostali zateceni lepotom i grandioznoscu gradjevina pored kojih prolazimo. U Srbiji se ne pise mnogo o arhitektonskoj skoli spanskog govornog podrucja – a trebalo bi. Nizali su se monumentalni spomenici, trgovi, fontane i palate: Trg Manuela Tolse, Muzej Franca Majera, Spomenik revoluciji, …, Spomenik nezavisnosti, fontana Dijana lovac, Antropoloski muzej, … i Palata lepih umetnosti. Moja kamera je bila izuzetno angazovana sve vreme.

Sve gradske glavne ulice su natkriljene gustim krosnjama drvoreda – pa su trotoari, mahom, u hladovini. O ovome ce biti vise reci u jednom od buducih nastavaka, kada budem pisao o nasoj poseti Antrpoloskom muzeju.

Dva i po sata proletese brzinom svetlosti – i mi izadjosmo ispred Muzeja palate lepih umetnosti. Diego Rivera nam mase i zove na naredni spektakl. To se ne propusta pa – stadosmo u vijugav red duzine stotinjak metara. Murali i slike najvece ljubavi Fride Kalo su izlozeni na nekoliko mesta u gradu. Postoji i njegov muzej. U Palati Nacional (Predsednickoj palati – pomenusmo je u prvom delu putopisa) obilazak njegovih murala je besplatan. Mi smo se odlucili bas za ovaj umetnicki prostor zato sto su tu izlozeni radovi vecine najbitnijih meksickih bogova umetnosti. Pun pogodak. Skulpture, performansi, slike i murali ostavljaju bez daha. Tu je izlozena i kopija Riverine planetarno poznate likovne kompozicije „Covek, kontrolor univerzuma“. Original je naslikan po narudzbi porodice Rokfeler, pa unisten. Autor nije pristao na ustupak da ukloni Lenjinov lik iz kompozicije.

Po izlasku, na platou ispred muzeja naletesmo na filmsku ekipu u zamahu umetnickog nadahnuca – snima se scena popularne meksicke TV sapunice. Glavna junakinja stoji sama sa koferom i nekog ceka. Diega Riveru???

U Meksiku je citanje knjiga nacionalni sport. Odmah iza filmadzija ugledasmo veliki sator a unutra – krkljanac. Prodaju se knjige. Nismo mogli da odolima pa pogledasmo sta je na draftu. Izbor vise nego izdasan, tu je moguce naci za svakog po nesto.

Iz satora izlazimo u najstariji park u gradu „Alameda Central“. Oaza fontana i staza za setnju. Pravo mesto za predah.

Za kraj smo ostavili posetu Ulici 16 septembar. Ona je, kao i Avenija Franciska Madera, pesacka zona. Tu smo uzivali u odlicnom blues izvodjenju sarolike grupe muzicara.

Ovo je link ka video prezentaciji ovog dela putopisa https://youtu.be/WnhbIl7B1tI