Lisabon

Opšti utisak

Meštani ime grada izgovaraju: Ližboa…
Dobar dan: Boj tard.
Hvala, doviđenja: Obrigada.
Dakle Lisabon, okupan kišom. Crni oblaci i tmurno nebo nad gradom, ne umanjuju mu lepotu ni najmanje. Primećujemo raznobojne fasade i uske uličice koje izbijaju na široke bulevare i avenije. Hotel nam je smešten u blizini trga Markes de Pombal (oni kažu MARKEŠ POMBAL), od koga Avenijom da Liberdade (AVENI DA LIBERDAĐ) silazimo do trga sa Trijumfalnom kapijom…

Lisabon je glavni grad Portugala, nalazi se na obalama reke Težo, osnovali su ga Grci i Feničani oko 2000 g. p. n. e. Ima oko 700. 000 stanovnika u užem gradskom jezgru, i još oko 2 miliona stanovnika u predgražima, koja su sada već srasla sa gradom. Portugal ima najstarije, nepromenjene granice u Evropi. Udaljen je 10-ak km od obala Atlantika.

Markeš Pombal je bio kancelar na dvoru kralja u XVIII veku. Bio je veliki reformator, uveo je nove predmete na Univerzitet, po ugledu na Bolonju i Sorbonu. Poznat je i po tome što je označio na mapama teritoriju na kojoj se gaji loza, pa Portugal ima najstariju takvu označenu teritoriju u Evropi. 1755. godine katastrofalan zemljotres je srušio Lisabon. Ono što nije srušio zemljotres, poplavio je Atlantik jer je epicentar zemljotresa bio u okeanu, pa je cunami talas poklopio grad… Markeš Pombal je gradio grad na nov način, zbog čega je smatran čudakom: poređao je ulice pod pravim uglom, bilo je vreme kuge, pa su se zbog straha od zaraze gradili stanovi sa velikim prozorima i malim balkonima, da bi se imalo što više svetlosti, uvedene su keramičke pločice za ukrašavanje fasada, donete iz ersije…

Avenija Liberdađ je otvorena u XIX veku i bila je posebna po tome što su se arhitekte prvi put u istoriji okrenule od reke Tejo (TEŽO) ka unutrtašnjosti. Nalazi se izmežu dva brda, na jednoj strani je Bairo Alto, vidikovac i mondenska, fensi četvrt, gde su smeštene banke, exclusive radnje, ali i pozošišta, bioskopi, i Fado restorani a sa druge strane je zamak Svetog Đorđa. Uspinjače i liftovi vode do Bairo Alta, i tu se nalazi Institut za Porto, u kome su moguće degustacije… no, bili su praznici, pa to mesto nije radilo…:(

Zamak svetog Đorđa je i vidikovac, jer sa balkona zamka puca pogled na najstariju četvrt u Lisabonu: Alfamu (od Hama – voda, kupatilo na arapskom, jer je voda simbol života, a u toj četvti je bilo pijaće vode). Alfama je i danas nastanjena starosedeocima, kojima ni najmanje ne smeta miris memle i uzani prostor u kome žive. Taj deo je naročito osunčan, pa mu to daje poseban šmek.

Glavni trg je na reci Težo. Na reci Težo se nalazi ogromna statua Krišto Rej, odnosno statua Hrista kralja. Preko reke se takože pruža predivan crveni most 25. april, koji je izgradila ista kompanija koja je sagradila Golden Gejt. Impresivan most, koji je, doduše, veći deo svog života proveo u magli: u Lisabonu je neka čuda magla, koja uvek pokriva jednu ili drugu polovinu mosta.

Most nosi taj naziv jer je 25. Aprila 1974. Konačno pala fašistička diktatura, pa je taj datum uzet za nacionalni praznik Portugala.
Nacionala palata Ažuda: Palasio National da Ajuda

Dvor na kome je živela kraljevska porodica. Raskoš, u svojoj esenciji. Kažu da je kralj, koji je prebegao u Brazil, zbog invazije Napoleonovih generala, odneo sa sobom skoro sve, ali i ovo što je ostalo je prebogato, raskošno, savršeno…

Kraljica je bila Italijanka, iz porodice Savoj (ćerka Vitoria od Savoya). Kažu da je kralj Karlos I video sliku svoje buduće žene na kojoj je ona imala 13 godina, i da se zaljubio u nju na slici… posle dve godine, Maria je dožla da se uda za njega, i zaista je bila prelepa. Sa sobom je donela novine: uvela je prostoriju za umivanje i pranje, na dvoru pre toga nije postojalo kupanje, donela je prvo božićno drvo koje su ukrasili i tako je uveden običaj kićenja jelke za Božić u XIX veku… Karlos I je bio poslednji kralj Portugala: ubijen je 1908. Ubili su ga anarhisti.

Izgrađena u periodu 1515 – 1519 god. Služila je za zaštitu i dobru sreću. Na njoj se nalaze svi mogući stvorovi koje su mornari ili videli na moru ili izmislili… čak i nosorog. Spolja je ukrašena uklesanim uđadima, simbolima mornara.

Princ Henri navigator je bio začetnik perioda otkrića: 1415 otkrivena Madeira, Azorska ostrva, Zelenortska ostrva… 1498. Vasko da Gama je otkrio pomorski put za Indiju, svi znamo koliko je to značilo svima i da je taj novi pomorski put obogatio Portugal. 1500. godine je otkriven Brazil.
Još treba posetiti: Muzej Kočija
Nalazi se na raskršću dve ulice: jedna je poznata po tome što je tu čuvena poslastičarnica Žeronimos, u kojoj se prodaju kolači spravljeni po recepturi kaluđera iz manastira Žeronimos (i u kojoj je u svakom momentu svakog dana neopisiva gužva!!) i sa druge strane ulica sa najstarijom botaničkom baštom u Lisabonu, koju je osnovao Markeš Pombal. Te dva stvari sam rado htela da posetim, ali ideja o poseti tom Muzeju me stražno smarala!
Kakva greška!
Ta botanička bašta tog dana nije radila i mi ipak odemo u Muzej Kočija! Nikad u životu nisam videla kočiju uživo! To su grdosije koje imaju točkove sa 2m u prečniku, teške po nekoliko tona, koje su vukli i po 8 konja! A raskoš?! Treba li naglasiti da su kočije iz perioda baroka, i da su toliko kitnjaste i raskošne, da vam se zavrti u glavi?! Ceremonijalne nemačke, francuske i italijanske, papska kočija, kočija ove ili one kćeri, ovog ili onog kralja, svadbeni poklon sestri koja se udala na dvor taj i taj… išla sam otvorenih usta, i slikala u mraku (blic nije dozvoljen!)… opčinjena.
Još treba posetiti: Stadion kluba Benfika.
Nisam fan fudbala, gledam kad igra reprezentacija i ponekad derbi. Jedan jedini put sam bila na pravom stadionu… ali, iskrenoi sam oduševljena fudbalskim stadionom kluba Benfika. Ogroman kompleks, u kome se nalaze tržni centar, ambulante, restorani, muzej… u momentu obilaska, zalivana je trava na stadionu. Posetili smo Predsedničku ložu, prostorije za aklimatizaciju fudbalera pre izlaska na teren, svlačionice sa đakuzi kupatilima, prostorima za masažu, slikali smo se sa orlicom Vitorijom, koja je maskota kluba. U pitanju je, inače, beloglavi kanadski orao, stara je 6 godina, sad su joj našli dečka, tradicija nalaže da obleti stadion nekoliko puta pred početak meča…
Još treba posetiti: botanička bašta…
Kao što nisam fan fudbala, tako moj suprug nije fan cveća. A koliko sam ja bila oduševljena stadionom, on je još više bio odučevljen baštom. kad se Lisabon oporavljao od zemljotresa, donete su biljke iz svih krajeva sveta, da bi oni najlepši primerci bili preneti u kraljevski dvor. Tu se nalaze predstavnici svih mogućih vrsta palmi, fikusa, ogromnih hortenzija, asparagusa, i ostalih nisam-uspela-ni-da-pročitam-a-kamoli-zapamtim-imena biljaka… u prašumi ne može da se napravi ružna fotografija…
Još treba posetiti: Sintra i Eštoril
Mondenska letovališta u kome su u istoriji živeli plemići (Portugal nije učestvovao u ratovima, pa su sva evropska plemstva tražila azil kod njih za vreme ratova, i, naravno sa sobom nosila svo svoje bogatstvo), a danas čuveni fudbaleri. Zbog takvih stanara, taj deo je čuven po igralištima za golf, teniskim terenima, kazinima… Tu se nalazi i najzapadniji kopneni rt u Evropi Cabo de Rocca (u Turističkoj kancelariji dobijete sertifikat ispisan krasnopisom da ste posetili najzapadnije kopno u Evropi za tričavih 5 (mali) ili 10 eura veliki sertifikat). Velika strujanja i klima na Atlantiku omogućavaju da se tu održava svetsko prvenstvo u surfingu.
U Sintri je podignut spomenik roditeljima španskog kralja Huana Karlosa, koji su tu živeli za vreme Frankove diktature.
U Eštorilu se nalazi kraljevski letnjikovac, ponovo dvor ukrašen keramičkim pločicama, svilom, zlatom, sa podovima od tvrdog brazilskog drveta, koje opstaje i posle 5 vekova i više… nameštaj, slike, najfiniji nemački i kineski porcelan, i prvi put u životu sam videla kako je izgledala prostorija za kuvanje i pečenje na nekom dvoru!
Još treba posetiti: tržni centri Amoreiraš i Kolombo
Ova dva sam izdvojila jer smo se u njih vraćali i po njima lutali satima. Ne bih da naglašavam koliko su lepo bili ukrašeni novogodišnjim ukrasima (ono što deca zovu „vilinska prašina“, ogromne jelke, zvezde, oblaci, ma nemam pojma šta sve), ali bih naglasila koliko su bili značajni popusti i sniženja u svim firmiranim radnjama 😉 (baletanke po 4 Eura, mantili za 17 Eur, čizme i cipele, tašne) nasuprot radnjama sa časovnicima (Rolex od 69. 000 Eura je bio najskuplji koji sam ja primetila).
Veoma važna napomena: Metro
Savršen, kao i svuda gde postoji. Moj omiljeni vid prevoza: sve je jasno, sve je lako pronaći, samo je potrebno imati kartu metroa, a to vam daju čim čuju da govorite bilo koji jezik osim portugalskog… sve u sekund tačno, na buskim stanicama takođe piše vreme dolaska buseva i tramvaja koje je tačno u sekund… i svaki put pomislim: kako to svuda može, a kod nas…:(
Fado muzika
Tužna muzika srećnih ljudi. Tako se objašnjava Fado. Meni se baš nešto i nije dojmio, posebno zbog toga što u kafani moraš da tiho pričaš pa su naše društvo šššššuuuušššškali i ućutkivali, jer, pogađate da smo bili najglasniji… mislim, kakve je to kafana gde ti treba da ćutiš i slušaš?! To je kao mali koncert, muzičari pevaju i igraju bez ozvučenja, pa im zaista smeta galama, ali… no, ok. Treba videti i to, pa onda makar znaš gde više nećeš ići…
Ljudi
Lljubazni, govore engleski, ne baš visoki, nasmejani, vrlo raspoloženi prema turistima (godišnje 25 miliona turista poseti Lisabon).
Obavezno probati: Bakalar
Kažu da u Portugalu ima 365 vrsta jela sa bakalarom, za svaki dan u godini po jedno… i sva koja smo probali su, bez izuzetka, savršena… i bakalar kao glavno jelo, i bakalar kao dodatak, i kao salate, i u čorbama, u kajgani… mljac, mljac…
Obavezno probati: Kolači
Portugal je zemlja kolača. Ne zato što ja ne mogu život da zamislim bez slatkiša, već zato što je to objektivno tako: kolači sa bademima, medenjaci, sa prelivima voćnim i čokoladnim, sa mrvicama čokolade i sa limunom i drugim vrstama voća, sa prah šećerom…
Obavezno probati: Vino
Uz najpoznatije vrste piva SAGREŠ I SUPERBOK, postoje hiljade vrsta vina. Cene u supermarketima im se kreću od 1, 5 Eura pa do 700, 800 i više Eura. Razne vrste Portoa, voćna vina, manje ili više fermentisana, slatka, gorka, penušava, bela, crvena… nisam poznavalac, samo volim da ih pijem, pa ću se uzdržati od opisivanja

Obavezno uvrstite posetu ovom prelepom gradu u svoj planer za naredni period. Shvatićete zašto ga je još Cezar nazivao Felicitas Julia.