Ia, Grčka
30.09.2016
U potrazi za Kolosom
Htedoh ovoga leta na Rodos, da vidim Kolosa. Kažu da ništa nije ostalo al nisam odustao zbog toga, već zbog smaranja sa trajektom. A i ne verujem netu. Nešto se nado da ga ipak ima. Odakle se pojavi ova slika još mi nije jasno. Uglavnom ruta ide do Rodosa pa reko, jbga, izdržaćemo pet dana.
Nabacio sam osmeh umesto boje u Edipsosu
Svratimo malo i na kupanje u Edipsos. Hotel vodi jedna , reko bi, mnogo sposobna ženska. Pomaže joj ćerka, majka i baka. Nema muškaraca. Ja sve mislio, Bože oprosti, ove neki ženski Topalovići. Sreća, prevarih se.
Baka me zagotivi od starta. Ne bi znao da objasnim, al je tako. Pričali mi na nekom, da kažem, našem jeziku. Prolete 12 dana, pa se opraštamo. Žao nama a reko bi i njima. Baka mi poljubi ruku. Teško mi da napišem više. Otišle sve reči. Samo osmeh osto.
High tech nivo
Hotel u Pireju. High tech. Ima led tv ne-znam-kolko-inča sa netom – samo okreneš daljinski i surfuješ. Wi-fi se više i ne reklamira. To ti je ko dobar dan. Senzori, lampice, kartice. Sve se u sobi pali na pokret, ko u Zvezdanim stazama. Ima i dve garaže. Ma jok, nisam ga zato izabrao već zbog prevoza. Imaju šatl. E neću, vala, da vurim kofere na kruzerisanje.
Bi tako sledećeg jutra. Nivo, bre. Vozač mi jedva otrže kofer iz ruku – ne bi vala uspeo da me nije strogo pogledala.
Celestyal Olimpia
Stanemo u red. Šta ću drugo nego da snimam situaciju. Puno nekog naroda. Svi na koferima imaju šarene trake. Razni jezici a svi imaju trake. Počinje nervoza. Jel smo na pravom mestu? Ko zna gde nas je onaj tip dovezao. Oćeš nivo. E, eve ti ga nivo. Teško ti bilo da nosiš koferčić pola sata. Šta nosiš, imaju točkići. Vučeš ko gospodin čovek…
Sreća pa se pojaviše devojke sa oznakom Olimpia na majicama. Dobismo traku.
Kasnije sam ukapirao da je ogromna većina ljudi došla sa agencijom i da su trake dobili unapred.
Sve je dobro organizovano. Samo staneš u red i gegaš se. Bezbednosna procedura ista ko na aerodromu. Ostavljamo pasoše i dobijamo potvrdu. Na drugom šalteru te slikaju sa kamericom i daju elektronsku karticu sa imenom i brojem kabine.
Na kraju linije pada još jedno fotkanje. Baš preteruju sa bezbednošću, mislim dok se nevoljno smeškam. Sutradan odemo po sliku – ostavili poruku u kabini. Fotošopirali nas sa brodom u pozadini – 13 evra.
Posle, ajd da kažem sat vremena, udjosmo i u taj kruzer.
Kabina je na 6-toj palubi. Kad sam je birao, mislio sam na sirotog De Kaprija na Titaniku. Nećeš vala na 2-gu palubu, pa ne znam kolko da je jevtinija.
Ok, praktičan razlog je u pitanju. Sve bitno na brodu je od 4 do 8 palube – recepcija, restorani, otvorene palube sa bazenima. Postoje liftovi ali ko da ih čeka. Uvek su gužve. 6-tica mi pasovala ,onako, na sredini. Reko ko i u životu. Nije dobro ni mnogo visoko a ni nisko.
Kabina ima 11 kvadrata. Nisam merio al ajd da im verujem. Sva je u ogledalima, da poveća prostor. Neki mnogo učen projektovo. Sve spakovo – 2 ormana, sto i stolicu, komodicu sa fijokama, tv, sef, fen, dva kreveta i oprema za spasavanje. Kupatilo minijaturno al sa tuš kabinom. Uglavnom sve je funcionalno i ispravno. Klima perfektna. Čisto iznad svega. Nema nikakvog luksuza. Ipak je Nebeska Olimpija stara dama. Držeća. Na stolu ostavljena poruka od Marije i Hozea – oni će da brinu o nama.
Pre polaska održava se vežba iskrcavanja. Na znak iz zvučnika u roku od 15 minuta svih 1664 putnika treba da su na palubi 7. Xe ,xe a mi samo sprat niže.
Nekako sa visine gledam putnike koji stižu poslednji. Vidim da su zajapureni. Gužva u liftu bratac? Moralo pešaka iz podruma? Jesam morski vuk. Ima da istetoviram sidro kad se vratimo.
Ostade vremena za pivo pre isplovljavanja. Plaćaš sa čarobnom karticom. Kod bukiranja smo dobili i neograničeni paket pića – kasnije saznajem da je neograničeni paket ipak ograničen na 24 evra dnevno po kartici. Kad predješ limit, skidaju sa računa.
Polazimo.
Kruzerista
Kruzerista vam je, kako da kažem, neko više biće na brodu. Ne, nije on običan čovek. Pre mali bog (Bože oprosti). Svaki član posade ga ljubazno pozdravlja. Konobari trče oko njega. Raspremaju mu kabinu dva puta dnevno. Uvek ima gomilu čistih peškira. Ima animatorku da zajedno tverkuju guzama. Dobija ovacije na karaokama. Masiraju ga mirišljavom vodicom. Nabildovani tip mu dodaje teg. Može da se tetura pijan po diskoteci prekriven krevetskim čaršavom a da mu ne zamere.
Oficir na palubi će mu strpljivo objašnjavati da su talasi na otvorenom moru normalna stvar i da nije opasno što se brod ljulja.
Kad sidje sa broda nema razlike. Ima u džepu čarobnu karticu sa kojom ulazi u drugu zemlju bez pasoša. Uvek ga čeka prevoz malim brodićima ili autobusima. Kruzerista ima male slušalice u ušima. Nikad ne nosi mape – samo prati tablu sa brojem. Uvek ide u grupi sa drugim kruzeristima a onaj sa tablom ih prebraja svaki čas. Taksisti ga obožavaju i imaju posebnu cenu u luci. Za njega se organizuje prodaja orjentalnih tepiha uz domaću kafu i rakiju. Ostrvska agencija ga časti pićem na kraju ekskurzije i moli ga da dodje opet.
Meni je i pivo bilo dovoljno. Naravno za stolom a fotka je samo poziranje. Šta ću, preneli mi virus.
Kruzeristi se dele na dve klase – prva, viša klasa , večera u restoranu za okruglim stolovima sa hiljadu nekih tanjira, viljuški i kašika, okružena konobarima koji im dolivaju čaše, i druga, niža klasa, koja preferira restoran sa principom samoposluženja na palubi, pod zvezdama.
Nekako, dal slučajno, potrefi se i rodjendan na kruzerisanju. Nadjosmo u kabini poruku da se za večeru javimo oficiru zaduženom za restoran. Dadoše nam centralni sto. Dva para iz Turske i Ukrajine sa nama. Sreća slabi sa jezicima (kontakt pokušan) – ionako me hvata nervoza od onolikog escajga. Psujem tiho dok čitam meni na engleskom. Jebote ,skoro svaka reč na francuskom. Vidim da piše pork pa naručim. Da vidiš sreće – pogodih.
Vreme i za slatkiše. Ide oficir, sav u belom. Jebiga, dobro izgleda. Gledaju ga žene. Za njim konobar nosi tortu sa svećicom. Prate ih tamburaši i pevaju „happy birthday“. Normalno , ceo restoran se pridružuje (braća i sestre kruzeristi). Zamolim konobara da iseče tortu i posluži ceo sto. Ukrajinka iz tašne izvadi neku bombonjericu a Turčin ustade i (valjda) čestita rodjendan na maternjem.
Kasnije se vratimo u kabinu. Hoze i Marija čestitaju na svoj način.
Konobarice
Na 8-moj palubi su tri bazenčića a na 9-toj barovi. Uzmeš piće i cunjaš gde oćeš. Ostaviš čašu isto gde oćeš. Posle konobarice skupljaju. Velik reon a sunce prži. Lomataju se po onim stepenicama i svakom se nasmeše. Rudarski posao.
Naopako sam nasadjen. Ako nisam za stolom , moram da vratim čašu na šank. Nije mi teško a dobijem osmeh. Onaj pravi.
Gde god da odemo nadjemo omiljeno mesto. Menjamo lokale ali uvek, nekako, završimo na tom, omiljenom. Nije bilo teško odabrati bar sa terasom koja radi dok ima gostiju. Preslatka konobarica iz Kazahstana i lep pogled.
Del Boj
Jedno veče sednemo u bar gde svira neki smoreni kubanski bend. Ajd po pinakoladu. Ajd. Ličim sam sebi na junaka Mućki – pokušavam, ko i on, da udjem u više društvo, al ne ide. Nikad od mene pravi kruzerista. Vratim se na pivo.
Independent
Svako veče dobiješ program za naredni dan. Sve napisali. Kud ideš, kolko milja ploviš, kolko je zadržavanje u luci, ponesi slušalice, idi u bar na petoj palubi, večeras tamo šou, onde takmičenje u basketu, folklor grčki, ovde uči salsu, onde se kockaj. Ima i za klopu, kad, gde i kako da se obučeš. Najviše obraćam pažnju na barove. Radno vreme ‘dok ima gostiju’ je moj favorit.
Na 5-toj palubi je velika sala gde čekamo eskurzije. Prozivaju na raznim jezicima. Svi su došli preko neke agencije. Lagana nervoza. Kad će Srbija. Majku mu , ne mogu da se opustim nigde. Moram da brinem ko da sam uplatio sikiraciju, pa da ne propadne. Prozvaše nas kao ‘samostalni’. Nije nas bilo više od deset.
Posećuju se razna mesta. Nekad i dva dnevno. Kad je luka velika, iskrcavanje je lako.
Brod baš golem ,215 metara, pa u neku luku ne može da pristane, već se ukotvi na otvorenom moru. Tu čekaju mali brodići – tenderi. Negde je luka par kilometara od grada. Onda te čekaju busevi. Uglavnom sve je uračunato u cenu bukiranja. Kad te iskrcaju možeš kud oćeš. Samo jedno moraš da zapamtiš – da se vratiš na brod u zakazano vreme. Taki su ti kruzeri. Uobraženi. Neće da čekaju ni minut.
Možeš i na organizovanu eskurziju . E tu si car. Prvi se iskrcavaš tenderom i odmah u bus.
Dobiješ vodiča , slušalice i ulaznice. Ne brineš o vremenu povratka – neki tip priča sa brodom toki-vokijem i brod će da čeka. Jedini problem je cena – 63 evra po kruzeristi.
Ma kad je bal …
Mikonos,prvi dan
Olimpija posle 96 milja pristaje u novu luku na Mikonosu. Tu čeka bus i kratka vožnja do gradića.
Mala Venecija
Efes, Fabrika tepiha i Kušadasi, drugi dan
99 nautičkih milja od Mikonosa je Kušadasi. Busom idemo do Efesa. Celzusova biblioteka je jedna od 3 najpoznatije biblioteke starog sveta.
3500 žena radi za fabriku tepiha. Najskuplji je 19000 evra. Vidoh i par muškaraca. Menadžerišu. Šta drugo.
Fensi džamija u Kušadasiju.
Skala,Hora i Pećina Apokalipse,Patmos, drugi dan
50 milja od Kušadasija je ostrvo Apokalipse. Sveti Jovan je tuo čuo glas Boga.
Patmos nema izvora vode – dovlače je brodovima. Vetra imaju na pretek, pa i vetrenjača. Danas služe kao pozadina na selfijima turista.
Fotografisanje u pećini Apokalipse nije dozvoljeno. Zato slika iz lavirinata Hore – glavnog grada.
Rodos, treći dan
Celu noć je trebalo za 111 nautičkih milja do Rodosa – grada vitezova.
Kastelanija fontana krasi Hipokratov trg.
Popesmo se na Sahat kulu – najvišu tačku starog grada. Kolosa nema. Definitivno. A baš dobro izgledo na magnetu.
Iraklion,Krit, četvrti dan
Od Rodosa do Irakliona plovimo 166 milja.
Na brodu uvek ima posla.
Fontana na centralnom trgu. Nosi ime po nekom političaru. Narod je zove ‘Kod Lavova’.
Megalochori i Oia, Santorini, četvrti dan
67 milja do Santorinija – malo manje od 5 sati plovidbe. Pre 3600 godina ,cunami izazvan erupcijom vulkana, prešao je isti put za 20 minuta i zbrisao Minojsku civilizaciju. Tenderom idemo do male luke, pa onda bus napada čuvene serpentine.
Oia, mondensko selo. Prenoćište i do 10 hiljada evra. Proveravam gde je Olimpija. Dobro je, ima društvo.
Povratak u Pirej, 5-ti dan
Do Pireja plovimo celu noć- 131 milju. Ustajemo rano, malo posle 6. Brod je već pristao. Ukupno je plovio 720 nautičkih milja ili oko 1335 km. Doručak pa iskrcavanje. Javimo se hotelu pa nas ispred terminala sačeka šatl. Oko pola 8 smo u autu i palimo kući.
Više informacija i video snimaka možete pronaći na mom blogu – izvinjavam se što nema linka.
Ako nekoga baš zanima lako će pronaći blog – putovanja i nadimak. Baš lako “ width=“20″></p>
<p style=){kind=small}
Da zavisim od bloga, verovatno bih postavio i link.
mikap
2016-10-01 08:12:15
Jako interesantan putopis. Duhovit. Taman da mi kafa lepše legne, onako uz smeh.
Medjutim nešto si posustao pred kraj. Ili te to zatvaranje barova "dok ima gostiju" sustiglo
Šalim se naravno.
Baš sam uživala čitajući putopis i gledajući fotke.
Stvarno interesantno napisano. Lepa ruta, koliko uspe da se vidi nešto za to kratko vreme kad se iskrcate? Koliko sati imate na raspolaganju?
Kakav je utisak o krstarenju, vredi li ići? Da li bi ponovio?
Stalno to gledam, nema se novca još za to, zato i gledam samo. Ne znam koliko bi bilo u našem fazonu putovanja, ali opet volela bih da iskusim jednom i to. Da i ja bar jednom budem kruzerista
dujaspasa
2016-10-01 08:48:16
@Medo, mislim da bi trebao mnooogo više da putuješ i da nam posle pišeš ovakve pričice!
Fenomenalno i vrlo duhovito napisano. Uživala sam!
Sladja
2016-10-01 09:29:38
"Moram da brinem ko da sam uplatio sikiraciju, pa da ne propadne."
Pa meni je ovo genijalno. Ja tako stalno na putovanjima, samo nisam umela ovako lepo da srocim.
Inace, bas lepo napisano, slike su odlicne, takodje.
Medo
2016-10-01 17:40:11
Hvala Miko. Da probam da odgovorim o zadržavanju
Mikonos 18-23
Kušadasi 7-13
Patmos 16:30 - 21
Rodos 7- 17:30
Iraklion 7- 11:30
Santorini 16:30 - 20:30
Može dosta da se obidje - promenih mišljenje o ovim agencijama što prave izlete. Dosta stvari sam prvi put čuo od vodiča- što kažu insajderskih. Problem je što su ti izleti skupi. Možeš i sam da se organizuješ, nije to neki problem.
Opšti utisak je povoljan. Mislim da vredi. Svidja mi se što ima dogadjanja - mislim na iskrcavanja, pa taman da su na pola sata. Brodska me nisu nešto impresionirala. Ponovio bih.
Cena - Hotel u Edipsosu -12 noćenja sa doručkom i ručkom je koštao kao jedan dan na brodu.
Hvala Dujo. Preneću tvoje reči mojima u firmi.
Hvala Sladjo. Još sam više brinuo, samo nisam hteo da smaram.
Golica
2016-10-01 19:26:21
zapamticu to sa 6 palubom, bolje nauciti na primeru sirotog Di Kaprija
Iraklion i Santorini cini mi se malo vremena za ogled. Gde ste docekali zalazak sunca na Santoriniju?
komisura
2016-10-01 20:56:20
Baš mi se svidelo ovo "kruzerisanje", interesantno i duhovito opisano, bilo mi je žao kad sam došla do kraja. Mene su krstarenja uvek privlačila jer volim vožnju brodovima, ali mi je žao tako malo vremena da provedem na destinacijama gde brod pristaje... Možda bi mi najviše "leglo" da krstarenje obuhvata mesta na kojima sam već bila i kojih želim da se podsetim. Moram nekad probati svakako
Medo
2016-10-01 21:41:49
@Golica Paluba 2 ima svoje prednosti - mnooogo niža cena i manje ljuljanje broda. Stepenice nisu problem.
Zalazak sunca u seocetu Oia. Nisam nešto impresioniran, čak mi se čini da je na brodu bilo lepše.
Santorini taman. Iraklion da se smanji. Imaju ulicu sa 900 i kusur radnji!
Medo
2016-10-01 22:05:57
Hvala Komisura. I meni je bilo žao kad smo došli do kraja
Aurora
2016-10-03 20:34:28
E,pa bas ti hvala! Uzivala sam.
Medo
2016-10-06 17:10:23
Hvala Aurora
VERANDA
2016-10-07 15:13:22
Lepo,uživala sam čitajući...
Medo
2016-10-07 16:22:42
Hvala Veranda
Lila-P
2016-10-11 18:43:59
Ludilo čoveče, što bi rekli mladi. Moram ovo da pokažem mojima na poslu, pocrkaće od smeha.
Nego Medo, jel se ti uklopi u taj "neograničeni paket" od 24 evra po danu? Dobro je što si se držao piva, ono je sigurno jeftinije od pinakolade
A sad ono što me ozbiljno zanima, kako ti se dopao Patmos? Šta ima u toj pećini Apokalipse? Nešto sam malo gledala to ostrvo i dopada mi se. Još više mi se dopada jedno ostrvce u blizini, zove se Arki. Ima 40 stanovnika i par soba za izdavanje. Pa kad jednom poludim, dižem kredit i odoh na pusto ostrvo.
Medo
2016-10-11 21:33:54
Hvala Lila
.
Nisam se uklopio samo 3 dana. Sreća moja da je bilo viška na drugoj kartici.
Patmos vrh - najviše zahvaljujući detaljnom, strastvenom (očigledno domorodac) vodiču, koji samo što nas nije upoznao sa svih 3047 stanovnika ostrva.
Granitni svod pećine ima pukotinu po celoj dužini. Na kraju se linija širi u tri pravca - poznata simbolika. Glas Božji je bio tako jak da je granit pukao. Sveti Jovan je zapisao reči u poslednjoj knizi Novog Zaveta - Knjiga Otkrovenja ili Apokalipsa.
Otvorena strana pećine je zazidana i napravljena crkva. Zabranjeno fotkanje ali je ima na netu.
Medo
2016-10-11 22:08:24
Patmos je poznat i po verskom ritualu koji se još samo može videti u Jerusalimu i Vatikanu - starešina manastira Svetog Jovana pere noge 12-torici monaha, kao što je i Hrist prao noge apostolima. Još jedna zanimljivost - bogosluženja se izvode na više jezika a srpski je jedan od njih.