Kineski centar sveta

Po nekima grad sa najvećim brojem stanovnika na svetu, po drugima „tek“ treći nakon Tokija
(računajući naselja obuhvaćena gradskom metro mrežom) i Delhija. U svakom slučaju danas
velegrad-država sa oko 25 miliona stanovnika. Dok šećete Istočnom Nanjing ulicom u centru
grada čini vam se da ste stigli u Pariz. Kad plovite nizvodno brodom po reci Huangpu pogled
na levoj strani je kao da ste u Njujorku, a na desnoj ste u Tokiju ili u Dubaiju. Kad probate sa
nekim da razgovarate shvatite da ste u Kini jer većina stanovnika govori i piše samo kineski.

Shangahai Waterfront (maketa) levo gore Bund, desno Pudong

Posle opijumskih ratova sredinom XIX veka poražena kineska dinastija osim što je prisiljena
da dozvoli britanskim trgovcima slobodan uvoz indijskog opijuma u Kinu, morala se odreći
Hong Konga i Šangaja. Svojim položajem na obali Pacifika, na mestu gde se reka Huangpu
uliva u Jangce Šangaj je bio strateški značajna luka pogodna za trgovinu sa celom Kinom.

Najveći soliteri sleva na desno drugi kula Biser Orijenta 351m, predzadnji Šangajska kula 632m, 128 spratova

Šangaj je u to vreme bilo malo ribarsko mesto. Kako je celo područje bilo okruženo
močvarama činilo se da to za dinastiju Ćing (Qing) ipak nije velik gubitak. Britanci
su dobili imunitet i potpunu samostalnost na Bandu (engl. Bund) gde su se naselili
njihovi trgovci, a za njima su došli Francuzi i Amerikanci (saveznici u drugom
opijumskom ratu) i Japanci, koji su prisvojili ista prava za svoje naseljenike na
područjima koja su zaposeli.

Tipična ulica malo dalje od centra grada

Prisustvo svakog od ovih kolonijalista donelo je određenu kulturu, arhitekturu i društvene
norme što je i danas veoma vidljivo. Postoje male oaze tipično kineskih područja. Ovih
godina grad beleži nezapamćen razvoj industrije, trgovine, finansija, kulture…

Najviši soliteri u Šangaju. S desna na levo Šangajska kula, Jin Mao kula,
Svetski trgovački centar.

Prisustvo svakog od ovih kolonijalista donelo je određenu kulturu, arhitekturu
i društvene norme što je i danas veoma vidljivo. Postoje male oaze tipično kineskih
područja. Ovih godina grad beleži nezapamćen razvoj industrije, trgovine, finansija,
kulture…

Pogled sa Šangajske kule na Band

Na drugom putu u Kinu nisam znao šta da očekujem. Znao sam da je Šangaj sigurno mnogo
drugačiji od Pekinga kojeg sam se sećao. Odlučio sam da iskoristim jedan od većih sajmova
u delatnosti kojom se bavim da obiđem jugoistočni deo Kine. Pripremajući se za put shvatio
sam da se značajne promene dešavaju u kratkom roku.

Ovaj stari deo Šangaja karakterističan po Šikumenskoj (石库门) arhitekturi se ne menja
stotinama godina. Obratite pažnju na vrata.

Jako me zabrinula cenzura interneta jer sam navikao na neke američke programe koji u Kini
navodno nisu dostupni, a imao sam potrebu da kontaktiram sa ljudima na poslu. Nismo navikli
da odsustvujem pune dve nedelje.

Narodni trg

Probao sam da instališem najpopularniji kineski program We Chat ali sam nakon mesec
dana bezuspešnih pokušaja odustao. Ovaj program se uobičajeno koristi u Kini i za plaćanja,
kao i Ali Baba i neki drugi, a za aktivaciju ne prihvataju strane platne kartice. Potrebno je da
dobijete preporuku nekoliko članova koji aktivno koriste We Chat i plaćaju sa njega da bi vas
prihvatili. Ako se obratiš nekom nepoznatom ljudi su naravno nepoverljivi. Neki su me kao i
preporučili, ali se program nije aktivirao.

Brodovi za plovidbu rekom Huangpu

Zato sam odlučio da uplatim VPN Express (pre dolaska u Kinu) koji se na kraju pokazao
koristan i pomogao mi da budem u kontaktu preko programa na koje sam navikao. Nije
uvek bilo lako da se uključim u VPN mrežu, ali u nekim kasnim ili još bolje ranim jutarnjim
časovima po lokalnom vremenu dobijao sam vezu preko Hong Konga, Tajpeha, Singapura
ili nekih drugih okolnih zemalja.
Osim toga kupio sam pokretni Wi Fi na aerodromu preko kojeg sam često mogao da se
priključim na VPN mrežu i u slučajevima kad nije bilo javne Wi Fi mreže.

Ekran carinske mašine za preuzimanje slika i otisaka

Za razliku od putnika iz Zapadne Evrope nama nije potrebna viza, pa je bilo dovoljno da se prijavim
na automatima na ulazu u carinsku kontrolu. Nisam imao problema sa kineskim, jer je na kraju lepo
ispisan prevod na ćirilici. Nisam baš razumeo šta sam stekao, ali sam shvatio da je proces završen.

Odlučio sam se za prevoz Maglevom- super brzim vozom do grada. Interesantna turistička
atrakcija. U nekim terminima vozi do 450 km/h. Nažalost, stigli smo malo kasnije pa smo
se vozili do 300 km/h. Kasnije sam ustanovio da je to prosečna najviša brzina brzih vozova
u Kini. Retki su oni koji voze brže.

Smestili smo se u solidan apart hotel u blizini Narodnog trga. Ispostavilo se da je to bio dobar
izbor. Umerena cena. Solidan smeštaj. Preskup doručak smo preskakali. Blizu glavnih linija
metroa i svih drugih prevoza. Do Istočne Nanjing ulice smo šetali nekoliko stotina metara.

East Nanjing pedestrian Road= Knez Mihajlova ulica Šangaja

Na severnoj (nama bližoj) strani Narodnog trga svako veče smo imali priliku da gledamo i
učestvujemo u velikoj „Grand paradi“ uživo.

severna strana Narodnog trga noću

Na desetine većih grupa je plesalo na spontano organizovanim „pozornicama“, pojedinci su
pevali preko vlastitih razglasa ili svirali, sa ili bez prateće ekipe plesača. Neki od njih su bili
veoma interesantni.

ples na Narodnom trgu

Ovaj pevač je dobio veliki aplauz.

Jedna od stvari koju većina turista u Šangaju ne propušta je poseta Hramu Bude od žada. Tek
ovde sam shvatio koliko je Kina interesantna za brojne turiste iz Indije. Kasnije sam ih često
sretao posebno u verskim budističkim objektima. Kontrast tradicionalnog hrama iz „prošlih
vremena“ okruženih soliterima podsetio me na slične scene iz Tokija. Tradicija i savremeno
se nadopunjuju u svojoj različitosti.

Hram Bude od žada

Buda od žada

Šangaj se jednostavno i jeftino može obilaziti pomoću metroa. Dostupne su skoro sve
znamenitosti. Jedino se do Banda mora pešačiti nekoliko stotina metara od Istočne
Nanjing ulice.

Taksi je malo jeftiniji nego u Beogradu ako voze po taksimetru. Kako ima mnogo stranaca neki pokušavaju da naplate višestruko više nego šta je tarifa. Ako želite da Vas dobro razumeju morate imati na mobilnom prevodilac na kineski. Ponekad ni to nije dovoljno da se sporazumete. Ako Vam odmah kaže neku tarifu to znači da Vas želi opljačkati. Normalni taksista će samo uključiti taksimetar kad krenete. Srećom, većina to radi. Lokalci naručuju taksi preko programa Didi. To je neki njihov Uber. Moji prijatelji iz Holandije koji su često ovde su koristili taj program.

U metrou su uobičajeno gužve. I pored toga skoro svi koriste vreme da bulje u mobilne
telefone celo vreme puta. Idealna situacija za džeparoše kojih izgleda nema, jer nigde
nisam video upozorenje na njih.

Kinezi vole prirodu. To se vidi u parkovima i u mnogim detaljima u Šangaju.

 

 

 

 

 

aleja na Narodnom trgu i cvetna kompozicija

Najpoznatija Ju Juan bašta u Šangaju je započela restauraciju upravo na dan kad smo ušli u
grad. Obišli smo stari kineski kvart oko nje, ali bašta je bila zatvorena. Kako su sve kineske bašte
opasane zidovima nije se moglo videti šta se unutra dešava.

Prošavši ceo stari kvart prema reci došao sam do keja odakle polaze brodovi na razgledanje rekom Huangpu.

Dugogodišnji posetioci Šangaja su me pozvali u restoran uz obalu Huangpu na Pudong strani.
Ugodno renojesenje veče. Rivera restoran. Italijanska kuhinja. Belgijsko pivo. Svetla sa Banda.
Tiho pevanje arije iz italijanske opere. La vita e bella!

Pričao mi je prijatelj da je ujutro na Bandu sretao ljude koji vežbaju. Hodaju li trče unazad.
Izvode Tai Či Ćuan vežbe. To je i mesto gde se obavezno slikaju mladenci. U svakom slučaju
kad god dođete uvek je živo.

Šetao sam tamo popodne. Bilo je mnogo porodica sa malom decom, ali i starijih. Ispred Finansijske četvrti postavljena je skulptura bika koji se sprema na juriš umetnika Artura Uga di Modica. Podseća na skulpturu u Finansijskoj četvrti ispred Njujorške berze. Ova mi izgleda malo veća i nijedan deo tela nije usijan od stalnog češkanja da se prizove sreća (kao što je slučaj u Njujorku).

Od Banda se za desetak minuta šetnje stiže do Istočne Nanjing ulice. To je pešačka zona u
centru grada i mesto gde su najskuplje radnje u gradu. Ali isto tako i mnogi restorančići,
prodavnice hrane, slatkiša i svakakvih specijaliteta.

Tu se može prilično jeftino probati damplinge koji pripadaju tradicionalnoj hrani u Šangaju. To
je testo punjeno svinjetinom sa račićima, ili svinjetinom sa škampima, svinjetinom sa jajima ili
povrćem, kuva se na pari u drvenom situ u kojem se posle i servira.

Meni su se svidele njihove čorbe od povrća. Ima mnogo restorana brze hrane koji obroke po
izboru pripremaju na licu mesta, a slično je i u prometnim restoranima. Birate povrće koje se
umeša u čorbu sa malo testenine i mesa, te servira sveže. Možeš birati meso ili lignje koje će
ti spremiti na roštilju. Ražnjić od lignje je bio baš ukusan. Tu ima i mesa kojem ne možete
pogoditi poreklo ako niste veterinar. Ja sam se držao onog šta sam prepoznavao. Sve je bilo
veoma ukusno i dobro.

U Istočnoj Nanjing ulici preko puta Ejpl prodavnice je Samsung.
A tek malo dalje je Huawei. Prema gužvi u radnjama može se reći da je u Šangaju
najpopularniji Ejpl. Čini mi se da patriotizam u Šangaju nije isti kao onaj u Pekingu.

 

Kad nam je dodijalo da kupujemo u relativno malim prodavnicama 7-eleven i Family Market
otišli smo metroom do najbližeg mega marketa Carrefour. Tu smo videli trajno kravlje mleko
u tetrapaku iz Nemačke /u običnim radnjama je u ponudi samo mleko od soje, a ni ono izgleda
nije mnogo popularno/, te dosta evropske hrane i pića koji se ne nalaze često po gradu. Mnogo
veći je izbor i domaće hrane i pića. Posebno mi je ostao u sećanju sto na kojem režu sveže
durijane, jer je smrdilo na desetke metara od njega. A unutrašnjost te egzotične bodljikave
dinje je tako slatka i ukusna.

Naravno obratio sam pažnju na „Palmine“ kokošije nogice. One su stvarno velik specijalitet
posebno dimljene. Skuplje su od mnogih kvalitetnijih riba ili mesa. Neposredno pred put je
izbio velik ekološki problem u okolini Beograda jer je neko bacio nekoliko tona ovih nogica.
Eh da smo malo bliže.

Veliki tržni centri u naravno udaljeni od centra. Sticajem okolnosti kratko sam boravio
u centru koji možda više nije najveći (kakav je bio kad je otvoren), ali je verovatno i dalje
jedan od najlepših.

Ovde smo bili dve noći sa grupom iz Evrope i Azije. Povod putovanja je bila velika sajamska
manifestacija u delatnosti. Prvi dan smo posetili štandove naših dugogodišnjih saradnika iz
Italije, Nemačke i drugih zemalja i upoznali ponudu kineskih izlagača. U isto vreme je bio i
sajam opreme za tekstilnu industriju pa smo malo i tamo privirili. Drugi dan smo bili gosti
firme Fornet.