GRAD BEZ VOZNOG REDA

 

Grad veći od Srbije sa oko 7,5 miliona stanovnika smešten je na svega 1.104 km2 (Srbija 88.361 km2).
Jedno od najnaseljenijih područja na svetu. Godišnje ga poseti oko 20 puta više turista nego što poseti Srbiju.
Hong Kong ima najveći broj solitera visokih preko 150m na svetu (317). Daleko više nego Njujork, Dubai,
Tokio i Šangaj koji ga slede. Prema švedskim izvorima (geoba.se) osmi prema dužini očekivane dužine života sa preko 82 godine (Srbija 107. Sa 76).

Od kraja Prvog Opijumskog rata (1842.) britanska kolonija. Posle Drugog Opijumskog rata proširena na
poluostrvo Kovlun. Krajem 19 veka ugovorom o lizingu na 99 godina nastavljeno britansko upravljanje,
pripojeno ostrvo Lantau i tzv. Nove teritorije na severu.. 1997 godine vraćen Kini pod načelom “jedna zemlja,
dva sistema”. Planirano je da će Hong Kong u narednih 50 godina uživati visoki stepen autonomije, sem
u spoljnim poslovima i odbrani.

Ovde živi velik broj disidenata koji su se sklonili iz Kine nakon revolucije 1949. Britanski uticaj je naravno i
dalje veoma velik. U tome i u činjenici da se radi o tradicionalno buntovnom kraju leže uzroci današnjih
problema sa demonstracijama.

Putovanje u Hong Kong sam planirao mesecima unapred i kupio povoljno avio karte, ali kako se polazak
približavao situacija je bila sve toplija. Počelo je demonstracijama protiv predloga gradskog zakona o izručenju
osuđenih građana u kopnenu Kinu, pa kad je to povučeno, protiv brutalnosti policije. Čak je nekoliko dana u
augustu bio okupiran hongkongški aerodrom, tako da tamo nisu sletali avioni. Srećom blokada aerodroma je
rešena. Uveden je novi režim ulaska (samo sa avionskom kartom) pa je bilo prilično izvesno da će aerodrom
raditi. Hotelski smeštaj je u međuvremenu pojeftinio, pa sam promenio rezervaciju.

U Hong Kong sam putovao iz Makao-a. Privlačilo me je da vidim najduži most preko mora na svetu. Most dug
55 kilometara se smenjuje sa podmorskim tunelom. Noćio sam na ostrvu Taipa u kompleksu velikih hotela sa kockarnicama. Prilikom posete poluostrvu Makao ustanovio sam da mi treba previše vremena da sa Taipe
dođem do autobuske stanice i kasnije autobusom do Hong Konga,
pa sam odlučio da brzim brodom direktno sa ostrva Taipa dođem do Hong Konga. Nisam znao šta da očekujem
u Hong Kongu. Dok ne vidim situaciju bolje da ne putujem mnogo po gradu.
Iz luke sam taksijem otišao do nedalekog hotela. Taksista me je ostavio u pogrešnom hotelu. Srećom nije bilo
daleko od pravog hotela, ali je trebalo preći na drugu stranu ulice. Recepcioner je hteo pozvati drugi taksi ali
je bellboy video priliku za napojnicu i poveo me tih stotinjak metara pešice. Na kraju je i recepcioner išao sa
nama. Srećom direktor hotela nije bilo na radnom mestu, jer bi nas verovatno i on pratio. Turista sve manje
bilo u gradu.

Nadao sam se da je hotel u mirnom kraju šta se tiče demonstracija, jer sam shvatio da su najveće demonstracije
na strani poluostrva Kovlun, ali su me na recepciji demantovali. Većina demonstracija je prolazilo našom ulicom.
Sutradan je bila 70 godišnjica kineske revolucije, pa su se očekivali nemiri iako javno okupljanje nije bilo odobreno.

Gradski prevoz u Hong Kongu je veoma dobro organizovan i koristi ga preko 90% stanovništva. Nisam imao
priliku da se vozim metroom koji dnevno prevozi preko 3 miliona putnika, jer sam morao žuriti da bar nešto
vidim od grada. Jedinstvene tramvaje na sprat sam samo video u prolazu na ulicama. Jedini kojim sam se
vozio je onaj kojim sam se spuštao sa vidikovca iznad grada. On je više kao uspinjača. Nema sprat. Planirao
sam boravak u ovom gradu 2 dana i jednu noć. Prema aktualnoj situaciji nije bilo prilike da se to vreme dobro
iskoristi.

Priblžavalo se veče. Požurio sam na dok 9 u Viktorija luci sa željom da ulovim
živopisni brod Aqua Luna Cruise pre početka predstave Simfonija svetlosti koju
izvode na soliterima uz obalu na obe strane. Bilo bi lepo da je vidim sa broda.
Nisam uspeo, Broda nije bilo čitavih sat vremena, a vreme plovidbe je oko 45
minuta. Kako je bilo sve manje turista i vožnje su se proredile.

Pa ipak, sa doka se odlično videla ova Igra svetlosti, a čula se I neka domaća muzika sa razglasa. Ovaj spektakl
svetlosnih i laserskih zraka se održava svako veče na 45 solitera sa obe strane Viktorija luke u međusobnoj
sinhronizaciji. Traje 14 minuta na. Nalazi se u Ginisovoj knjizi kao najveći svetski svetlosno zvučni šou.

Dočekali smo i brodić. Bilo nas je svega nekoliko i manja grupica nemačkih turista. Dvaput su nam ponovili cenu. Verovatno smo im izgledali jadno na kraju 15-dnevnog putovanja kroz Kinu, Tajvan, Makao i sad Hong Kong.

Udobno smo se smestili u fotelje na gornjoj palubi i naručili domaće crno vino. Nije bilo loše. Soliteri su naravno
i dalje bili osvetljeni, samo nije bilo sinhronizovanog programa kao pre. Uživali smo u pogledu i ugodnoj
ranojesenjoj večeri. Na Kovlunsku stranu nismo pristali (šta je obično u programu) ali smo polako klizili uz dok
na kojem su šetali demonstranti. Za razliku onih u Beogradu subotom popodne, ovi su svi bili pretežno mladi. Demonstracije su tradicija Hong Konga kroz više vekova. Ovaj vid ispoljavanja javne volje je uobičajen. Sve je
delovalo mirno i simpatično. Ljudi su se kretali držeći se za ruke kao da plešu neko kolo. Gledajući detaljne
televizijske izveštaje shvatio sam da postoje grupe koje iskorištavaju ovo javno ispoljavanje volje za svoje svrhe
i radikalnim potezima izazivaju reakcije policije i vlasti. Da bi time ojačale dalje demonstracije i produžavali
agoniju koja će sve mnogo koštati. Jasno je kome je to u interesu. Setio sam se intervjua princeze Jelisavete
kad je govorila o činjenicama koje je našla u arhivama Velike Britanije. O sramnom ponašanju Engleza i
njihovom aktivnom učešću u organizaciji demonstracija u Beogradu 6. aprila 1941. Nakon toga je Beograd
surovo bombardovan.

Kad smo se vratili u luku već je bilo 22 h. Iako sam čitao mnogo predloga za noćni provod nije mi billo do toga.
Našao sam na internetu aktualne verodostojne izvore informacija o situaciji oko demonstracija I to sam pratio. Jednostavno, u takvoj situaciji čovek se ne može opustiti i misliti samo na zabavu.

Ujutro sam probao da rezervišem taksi do aerodroma, ali su sve lokalne agencije odgovarale da s obzirom na
nesigurnu situaciju na mogu garantovati prevoz. Neki međunarodni sajtovi su nudili tu uslugu, ali je nisu
potvrđivali. Iako sam let imao tek posle ponoći bio sam zabrinut. Većina tržnih centara su objavili da taj dan
neće raditi, a već od jutra je zatvoreno desetak stanica metroa. Odlučio sam da se odjavim iz hotela i da odem
do glavne železničke stanice odakle ima brzi voz do aerodroma. Tamo se može i čekirati prtljag za let. Kako je
moj let bio tek iza ponoći čekiranje je bilo moguće nakon 13h. Srećom ima javno skladište za prtljag. Tu su mi
rekli da ne mogu da garantuju da ću moći podići prtljag ako dođe do blokade stanice šta se desilo pre desetak
dana. Tada ću prtljagu moći podići tek drugi dan. Pitao sam od kojeg vremena je tada počela blokada stanice.
Kažu da je to bilo oko 13h. Odlučio sam da rizikujem. Ostavio sam prtljag i taksijem krenuo na vidikovac iznad
grada. Nekad su ga zvali Vikotorijin vidikovac, a sad kažu samo Peak /vidikovac/.

 

 

Kad sam se vratio železnička stanica je normalno radila. Jedino vozovi nisu stajali na nekim stanicama na
Kovlunskom delu. Stigli smo na aerodrom preko 12 sati pre polaska aviona. Bio je prepun putnika koji su
zauzeli sve stolice, a mnogi sedeli i na podu. Srećom tu je bilo nekoliko veoma dobrih kineskih restorana,
pa sam nadoknadio ono šta nisam stigao u gradu. Hrana je bila veoma ukusna.

Kako je vreme prolazilo gužva na aerodromu se smanjila. U međuvremenu sam video da neki autobusi redovno
voze.

Na kraju je došlo vreme za polazak kući u Beograd. Avion je kao i obično bio pun. Brzo sam se uspavao.