Halden, Norveška
30.05.2017
Od ranog jutra vreme je bilo obećavajuće. Poranili smo na autobusku stanicu i uz zvuke međusobnog dovikivanja galebova, tako karakterističnim za Moss, čekali smo naš prevoz. Linija predviđa pokrivanje 112 stanica do Haldena, u roku od dva sata. Da, dobro ste pročitali. Nismo znali šta da očekujemo. Nekolicina nas u autobusu, wi-fi, klima koja ledi.
Srećom, na većini stanica nije bilo nikog, pa je put prolazio mnogo ugodnije i brže od očekivanog. Izlazak iz Mossa, kroz Rygge i stižemo u Råde. Na stranu što je to poljoprivredni region i ima više ambara i mehanizacije nego ljudi na ulicama, ali Råde ima problem sa nedostatkom klupa! Naime, prolazeći kroz njega, komentarisali smo kako je ovo mesto za sesti i plakati. No, ni u glavnom gradskom parku nema klupe. Tako da ostaje samo – da se plače (naravno ovo je figurativno, pošto je mestašce izgledalo nekako prazno i tužno bez ljudi).
Ubrzo izlazimo i nastavljamo ka Fredrikstadu. To je otprilike na polovini našeg puta. Utisak iole većeg grada za norveške uslove, frekventno je i užurbanije, ali bez šanse za fotku ka nekoj simpatičnosti. Nastavljamo dalje. Teren se menja. Put vijuga, počinju brežuljci i gušće šume. Stižemo praktično na švedsku granicu. Odvaja se put i nakon par kilometara krajnje odredište. Izlazak iz dobro rashlađenog autobusa u topao Halden. Nema greške. Mape nisu potrebne. Tvrđava dominira gradom. Biramo put do nje.
Krećemo jednim od mnogobrojnih stepenica ka vrhu. Odlučujemo se da malo okružimo tvrđavu. Sama tvrđava je velika, prostrana, možete istraživati beskrajno zidine, hodnike, prolaze, mračne katakombe, topove, terase…
Kada dosegnete najvišu tačku, bićete nagrađeni fantastičnim pogledom na grad, razuđenu obalu, ostrvo koje razdvaja vodeni tok reke. Koliko sam shvatila kasnije gledajući mapu, Halden nije na moru, bar ne otvorenom. Tu je reka Tista. Ali miriše more, miris soli je tako intezivan. Iza tog ostrva je granica sa Švedskom, zaliv i nešto malo dalje otvoreno more.
Reč, dve o Fredriksten tvrđavi
Fredriksten je najveće, najvažnije i najcenjenije granično utvrđenje u Norveškoj. Mnogi ga smatraju jednim od najlepših u Evropi. Tvrđava Fredriksten fantastična je arena za razne događaje, od malih pozorišnih predstava pa do velikih izložbi automobila, koncerata i sportskih događaja. Halden je mesto gde se 17. maj drugačije proslavlja. Topovskim đuladima. Sa tvrđave, naravno. Nećemo pogađati na koju stranu (ka Švedskoj). 🙂
Pogled unazad
Iako danas izgleda tako mirno, spokojno boraviti među zidinama, nije oduvek bilo tako. Samo utvrđenje je bilo prava ratnička, odbrambena tvrđava. Prve zidine izgrađene su u 17. veku, po naredbi kralja Fredrika III (tvrđava je nazvana po njemu). Postojeći kompleks tvrđave nadograđivan je u par navrata.
Šveđani su kroz istoriju izveli više napada i pokušaja probijanja zidina. Postoji i jedna zanimljivost, naime pred sam kraj velikog severnog rata, švedski kralj Charles XII izveo je napad. Njegovi ratnici preuzeli su grad nakon žestokih borbi, ali mudri stanovnici Haldena odlučili su zapaliti sopstvene kuće i grad, prisilivši na taj način kralja Charlesa na povlačenje. Taj podvig je zaista vredan pomena, pa je dobio svoje mesto i u norveškoj himni, gde kažu da bi radije spalili svoju zemlju nego dopustili da padne.
„Ti vi heller landet brente
enn det kom til fall,
husker bare hva som hendte
ned på Fredrikshald.“
U jesen 1718. Charles je još jednom napao Norvešku ali usred borbi, no dok je prolazio gradom metak ga je pogodio. Smrt kralja okončala je napad na Fredriksten, što je dovelo do završetka rata. Spomenik kralju nalazi se u parku nazvanom po njemu, baš na mestu gde je švedski kralj pao, ispred tvrđave.
Nakon 1905. tvrđava je izgubila vojno značenje, ali je još uvek bila domaćin raznim jedinicama. Danas je tu smeštena norveška obrambena logistika i upravni fakultet. Tvrđava ima i nekoliko muzeja.
Namerno neću pisati o zatvoru u Haldenu kao prepoznatljivom simbolu, (najhumaniji zatvor na svetu), pošto je toliko puta već spomenut i neopravdano je zauzeo prvo mesto ispred same tvrđave.
Vraćam se u realnost, u Halden… Silazeći sa tvrđave, krenuli smo ka pešačkom mostu i pukom srećom skrenuli na drugu stranu i izbili na vrlo, vrlo sladak centar uz obalu. Tu su brodice koje kreću u krstarenje i one koje dovoze svežu ribu, rakove i plodove mora, kafići-restorani i nekoliko malih trgova, potpuno atipičnih za Norvešku.
Ovo mesto ima neki mondenski duh, definitivno je drugačije od ostatka zemlje. Podseća na mediteran. Izuzetno jak miris mora. Sunce. Tvrđava koja se uzdiže iznad grada.
Ostali smo da uživamo u tom pogledu. Slike će možda dočarati deo toga. Ali moja iskrena preporuka je da ukoliko vam se ukaže prilika, posetite Halden i Fredriksten.
Više detalja o Norveškoj potražite na blogu mojimeridijaniblog.wordpress.com
M.M.
Komentari