Brašov

Brašov sa okolinom ima oko 300.000 stanovnika i on nije samo turističko mesto nego i veliki univerzitetski centar. Za sam grad bi se moglo reći da je grad velikih suprotnosti. Prelepo jezgro starog grada, oivičeno kaldrmom i starim zdanjima, srednjovekovnim kulama, zidinama, mnogobrojnim crkvama, sinagogama. Nasuprot tome, na drugoj strani su nesagledivi nizovi sivih „komunističkih“ zgrada, naselja bez reda i smisla. To je grad koji leži u kotlini na oko 600 m.n.v., ali njegove granice određuju visoke planine koje ga okružuju i izdižu se iznad grada i do 1000 m.n.v. Grad u čijoj blizini se nalaze najpoznatija skijališta, Poiana Brašov, Predeal, dok u samom gradu ima mnogo stanovnika koji za života ne uspeju da odu i da ih posete, zbog nedostatka novca. Tu su impozantne građevine koje privlače hiljade turista, poput zamka Peleș, Bran, tvrđave Făgăraș. Sa druge strane važno je napomenuti da se u ovoj zemlji engleski jezik gotovo ne može čuti. Sigurna sam da ga mlađa generacija koristi, ali ljudi u srednjim godinama i stariji, koji pretežno rade na šalterima, kioscima za prodaju autobuskih karata, buticima, apsolutno ne znaju ni reč.

U Brašovu sam preko mesec dana. Trudim se da svaki dan provedem u šetnji dva do tri sata. Ljudi su ovde veoma temperamentni, i to se oseti na svakom koraku, u vožnji, u šetnji parkom. Nameće se pitanje odakle da krenem, šta da izdvojim? Ima toliko toga. Moglo bi se reći da su Rumuni majstori u prodavanju priča, legendi, ali i suvenira, domaćih radinosti.

Najlepše je svakako staro jezgro, centralni gradski trg Piața Sfatului.

Počev od 1364. godine ovde je bilo mesto gde su se jednom godišnje okupljali trgovci i zanatlije iz zemlje i celog sveta kako bi razmenjivali svoja dobra. Sada je ostala samo simbolična prodaja pred Božić na novogodišnjem bazaru. Ranije je postojao stub srama na kome su vezivane veštice i druge osobe koje bi bile proglašene krivim za razna krivična dela, ali na sreću ili možda nesreću tog stuba danas više nema. Centralno mesto na trgu pripada staroj gradskoj kući Casa Sfatului, koja je još davne 1950. pretvorena u istorijski muzej grada Muzeul Județean de Istorie Brașov. To je verovatno jedan od najslikanijih objekata u Brašovu i motiv sa svih razglednica. Kuće različitih stilova, koje okružuju trg govore o bogatoj istoriji ovog grada. Tu se nalaze kafići i restorani čije bašte su na samom trgu. Mnogi od natpisa na samim tablama neodoljivo me podsećaju na Veneciju, i generalno na Italiju (verovatno zbog istog porekla jezika).

Sa leve strane, na brdu, kao podsetnici na neka davna, srednjovekovna vremena, ponosno stoje crna kula (Turnul Negru) i bela kula (Turnul Alb).

Obe datiraju iz XV veka, kule su odbrambenog tipa i imale su za cilj da spreče prodiranje neprijatelja u grad. Nekada su bile povezane pokrenim mostovima sa zidinama grada, a sada su ostali samo tragovi, ostaci koji podsećaju na davno vođene bitke. U daljini, niz ulicu vidi se još jedno brdo, i na vrhu tvrđava Cetățuia de pe Strajă.

Iako nije u strogom centru preporučujem obilazak ove tvrđave. Sačinjavaju je četiri osmatračnice i bastion. Kao i kule i ona je uništavana i restaurirana kroz vekove. Menjana joj je namena, od vojnog skladišta i zatvora, preko arhiva, da bi danas, kao i svi ostali srednjovekovni objekti, i ona bila pretvorena u turističku znamenitost i atrakciju otvorenu za obilaske. Fascinantan je pogled na grad sa ovog mesta.

Desno od gradske kuće dominira brdo Tâmpa sa čuvenim natpisom Brasov. Ono što mi je posebno zanimljivo jeste činjenica da su na brdu nastanjeni mrki medvedi, vukovi, risovi.

Čula sam priču od lokalaca kako je čest slučaj da usled dugotrajne zime i nestašice hrane, medvedi umeju da se spuste u sam grad. U toj situaciji, kažu, ne treba biti uplašen, nego pevati, što glasnije. Pesma će oterati medveda.

Ne mogu a da ne spomenem Biserica Neagră, crna crkva.

Najveća je ne samo u Rumuniji, nego je u doba svoje gradnje proglašena za najveću crkvu između Carigrada i Beča. Teško je oštećena u požaru 1689. godine kada su njeni zidovi izgoreli, pocrneli, otuda i njen naziv. Poslednjeg dana u godini održava se veliki koncert na orguljama, u znak ispraćaja stare i dočeka nove godine. Inače ona je kao orijentir. Gde god da pođete, videćete je.

Ono što je Knez Mihajlova za Beograd ili Zmaj Jovina za Novi Sad, to je Strada Republicii za Brašov. Poznata je kao ulica kovača, pošto su u ovoj ulici nekada bile ove zanatlije. Na njenom kraju se nalazi jedna od najstarijih kapija grada, pa je zovu i ulica kapija. Danas je naravno sve manje zanatlija, ali može se videti mnoštvo kafića, restorana, butika. Ništa preskupo, ništa markirano (mislim na svetski poznate brendove). Pekare koje datiraju iz 1920 i još ranijih godina. Zanimljivo je da je većina sa staklenim izlozima i da se prodaja vrši kroz mali prozor.

Cene u restoranima su zaista povoljne, tako se npr. može ručati u nekom domaćem restoranu za 12 leja. Rumuni su poznati po svojim čorbama, teleća, juneća, od škembića. Ono što je nama posebno poznato jeste Sarmale (sarma), zatim Mici (ćevapi), Mamaliga (palenta). Ovo je grad u kome možete sebi priuštiti užitak u svim čulima. A ako i popijete koju čašu više piva (imaju dobra lokalna piva) ili rakije (6-8 leja), ne morate se brinuti.  Cena taksija je zaista povoljna, u proseku 1,7 leja po kilometru. A po ceni od samo 2 leja, gradski autobus Vas vozi sa jednog na drugi kraj grada.

Ima tu još toliko toga, kule sa druge strane grada, žičara koja Vas vozi na vrh najvećeg brda na kom je smešten i restoran, vidikovac, zatim puno crkava, čak dve sinagoge, opera, teatar, muzeji… Ono što će možda nekog takođe privući jeste činjenica da Brašov ima nebrojeno mnogo tržnih centara, nekoliko ogromnih šoping molova. Cene su više nego pristupačne, tako da se „isplati“ doći na nekoliko dana, obići grad i počastiti sebe nekim novim stvarčicama. Imam tu sreću ili nesreću da sam došla ovde početkom zime, pa sam uskraćena za šetnje kroz šumske staze. Kažu da se leti mogu sresti lisice ili risovi. Sigurna sam da je grad najlepši za posete od proleća pa do kraja leta, ali i ovako, prekriven snegom, ima svojih draži.

Više detalja o Rumuniji potražite na blogu mojimeridijaniblog.wordpress.com

M.M.