Drugi put na Tasosu (2006.)

Iz ovog putopisa saznaćete kakav je bio moj drugi susret sa najsevernijim ostrvom Egejskog arhipelaga i kako sam još više zavolela „ostrvo koje se voli“, kako u svom naslovu kaže najpopularnija tasoska tema na forumu ovog sajta (za ulazak u tu temu kliknite na LINK).

 

Drugi put na Tasosu (2006.)

 

 

– trajekt kojim smo iz luke Keramoti krenuli ka Tasosu
 

 

– pogled sa trajekta, u blizini Keramotija
 

 

– neobični, bliski susret
 

 

– stižemo u Limenas

 

PEFKARI

 

Uopšteno o Pefkariju
 

 

– tabla na ulazu u Pefkari

 

Suprug i ja smo 2005. godine prvi put letovali na Tasosu i to u mestu Limenarija na jugu ostrva. Obzirom da nam se plaža u Limenariji nije dopala i da smo gotovo svakodnevno pešačili do Pefkarija i tu se kupali, ovog leta smo logično baš Pefkari izabrali za našu ostrvsku bazu.

 

Pefkari je smešten između Limenarije i Potosa, na jugu ostrva. Od Limenarije je udaljen nekoliko kilometara, a od Potosa svega 800 metara ili desetak minuta laganog hoda. Ne možemo ga smatrati ni gradićem, ni varošicom, ni seocetom, jer on nije naseljen meštanima, niti u njemu ima kuća za stanovanje. Pefkari su zapravo dve spojene uvale, koje razdvaja istureno brdašce obraslo borovom šumom, sa hotelima i restoranima smeštenim duž prve uvale i internacionalnim kampom i hotelskim kompleksom „Alexandra beach“, koji su locirani uz drugu uvalu.
 

 

– pogled na prvu pefkarijsku uvalu sa pedaline, malo dalje od obale
 

 

– pogled na prvu pefkarijsku uvalu sa pedaline, malo dalje od obale
 

 

– pogled na istureno brdašce, koje razdvaja dve uvale, sa pedaline, malo dalje od obale
 

 

– pogled na drugu uvalu sa pedaline, malo dalje od obale

 

Uz prvu uvalu, tik uz predivnu plažu, u mirisnoj borovoj šumi i cveću, smešteno je sedam manjih, privatnih hotela („Elizabetha“, „Esperia“, „Akti“, „Ka-pa-xi“, „Green velvet“, „Aegean“ i „Thassos“). Svi hoteli su slične kategorizacije, dve do tri zvezdice, osim hotela „Thassos“, koji je za nijansu bolji od drugih zbog toga što jedini raspolaže ograđenim parking prostorom, bazenom i teniskim terenom. Svi pefkarijski hoteli imaju svoje isturene, lepo uređene restorane i barove, uz samu plažu, tako da dok sedite i pijuckate svoje piće ili obedujete, možete da uživate u opuštajućem pogledu, šumu talasa i mirisu mora i borove šume.
 

 

– hotel „Esperia“
 

 

– hotel „Ka-pa-xi“
 

 

– hoteli „Green velvet“ i „Aegean“
 

 

– plaža hotela „Thassos“
 

 

– restoran hotela „Thassos“

 

Pefkarijska plaža – prva uvala

 

Plaža ispred pomenutih hotela je, za moj ukus, izuzetno dobra. Duga je nekih 500 metara. Bliže hotelima, restoranima i barovima je jedan širi peščani deo, koji postepeno prelazi u pojas srednje sitnog šljunka. Šljunak je i u vodi, duž celog plićaka, sa po kojim većim, oblim kamenom i pločastim stenama. More je uvek čisto i prozirno, upravo zbog toga što u plićaku nema peska koga bi talasi podigli. Od ulaska u vodu dubina se postepeno povećava. Na nekoliko metara od obale dubina je već preko dva metra, tako da nema onog dosadnog pešačenja po plićaku do dubine pogodne za plivanje. Na obodima uvale su stenoviti delovi, istina sa po kojim ježom, tako da savetujem oprez. Ipak, prisustvo ježeva garantuje vrhunski kvalitet mora, jer je poznato da oni biraju plaže gde je ono najčistije. Na ovoj plaži nikada nema nečistoće, nanete morske trave, pene po površini vode i sl.

 

Na raspolaganju su vam slamnati suncobrani, koji se ne plaćaju i ležaljke koje se naplaćuju 2 € na dan. Postoje i tuševi i drvene kabine za presvlačenje.
 

 

– prva, glavna pefkarijska uvala

 

Plaža je od ove godine dobila i tzv. plavu zastavicu, što dodatno potvrđuje da je uređena, kvalitetna i čista.
 

 

– centralni deo plaže, ispred hotela „Akti“

 

Smatram da je posebna prednost to što na ovoj plaži nikada nije gužva. Uvek možete da nađete jedan deo samo za sebe, ukoliko to želite. Takođe, slobodno možete da raširite svoje ležaljke, plažne stolice, peškire, suncobrane, čak i uz sam ulaz u more, jer mesta ima uvek.

 

U ovoj prvoj uvali, na samoj plaži, postoji i centar za sportove na vodi „Albatross“. Tu možete da iznajmite motorni čamac, skuter, pedalinu, kanu… Možete da platite vožnju u specijalnom čamcu sa staklenim dnom, da se vozite na banani ili gumenim kolutovima koje vuče gliser, ili da letite padobranom, sami ili u paru, a da vas pritom vuče čamac.

 

U Pefkariju, u sastavu hotela „Green velvet“, postoji i ronilački centar, u okviru kojeg je organizovana škola ronjenja.
 

 

– centar za sportove na vodi „Albatross“
 

 

– cenovnik „Albatross“-a
 

 

– plaža kod „Albatross“-a
 

 

– obod prve uvale, u pravcu ka Limenariji

Pefkarijska plaža – uvala ispred kampa i hotela „Alexandra beach“

 

Uz drugu uvalu, u pravcu prema Potosu, smešten je internacionalni kamp i u produžetku hotelski kompleks „Alexandra beach“. Prvi deo ove uvale, ispred kampa, je lep, sa prozirnim morem i pristupačnim ulazom u njega (bez klizavih, pločastih stena). Kako idete dalje ka Potosu, ka pomenutom hotelu „Alexandra beach“, plaža postaje sve lošija, a more sve mutnije.

 

Ležaljki i suncobrana za iznajmljivanje, kao ni tuševa i kabina za presvlačenje (osim ispred hotela „Alexandra beach“), u ovom delu nema.

 

Vanpansionska ponuda Pefkarija
 

 

– jedina uličica u Pefkariju, paralelna sa prvom uvalom i morem

 

U Pefkariju nećete naći veći super-market, piljaru, pekaru, poslastičarnicu, mesaru, ribarnicu, apoteku… Iz tog razloga ćete za većinu potrepština odlaziti u obližnji Potos.

 

U Pefkariju vam je na raspolaganju manji kiosk sa pićem (pivo, sokovi, mleko, čokoladno mleko), „Delta“ sladoledima, slatkišima i grickalicama (keks, čips, čokolade, bombone, žvake…), opremom za plažu (suncobrani, peraja, maske, šlaufi, sandale za vodu…), telefonskim karticama, razglednicama, štampom i knjigama (ne i na srpskom jeziku).

 

Takođe, pored ulaza u hotel „Thassos“ postoji prodavnica sa suvenirima, medom, bezalkoholnim i alkoholnim pićima, sladoledima i opremom za plažu.
 

 

– prodavnica ispred hotela „Thassos“

 

Peciva (pite sa sirom, spanaćem, kačkavaljem i šunkom i rol viršle) se u prepodnevnim časovima prodaju u isturenom šalteru hotela „Green velvet“ i koštaju 1,5 €.

 

Girosa na ulici, u piti, za poneti, ima samo na jednom mestu i to za 2,5 €. Naravno, u većini pefkarijskih restorana postoje prave porcije girosa, služene na tanjiru, koje su obilnije od varijante u piti, ali i skuplje (od 4 do 6 €).

 

Hleb, voće, povrće… u Pefkariju nemate gde da kupite.

 

Postoji jedna radnjica u okviru kampa, u koju se ulazi iz kamperskog restorana, ali mi se čini da im je asortiman prilično slab, te na nju nemojte ozbiljno računati.

 

Noćni život u Pefkariju

 

Noćni život u Pefkariju je miran kao i samo mestašce, sušta suprotnost od Potosa u kome sve vrvi i buči k’o u košnici. Gužve nema nigde.

 

U baru hotela „Esperia“ redovno puštaju strani pop osamdesetih, što meni savršeno odgovara (osamdesete su, po meni, bile najplodonosniji period u modernoj muzici, ali nećemo sad o tome).

 

U „Ka-pa-xi“ baru održavaju se tematske večeri (karaoke, aktuelna muzika, grčka muzika i sl). Jeste li primetili da na karaoka zabavama najviše vole da pevaju i ne ispuštaju mikrofon upravo ljudi sa najmanje sluha i pevačkog umeća? Nije baš bilo prijatno slušati ih iz naše hotelske sobe, koja je vrlo blizu „Ka-pa-xi“ baru.

 

U taverni „Aegean“, ispred istoimenog hotela, često gostuje bend koji izvodi tradicionalnu grčku muziku. Ne zvuče loše, te će oni koji vole tu vrstu muzike sigurno uživati. Ja sam pre ljubitelj aktuelnih grčkih hitova.
 

 

– taverna „Aegean“

 

Mahom svi ugostiteljski objekti u ponudi imaju veliki izbor koktela, čija se cena kreće oko 5 €.

 

U restoranima takođe nema gužve. Lako ćete organizovati romantičnu večeru na obali mora. Ponuda jela je od tradicionalnih (giros, suvlaki, musaka, pasticio, papucaki…), preko morskih plodova i ribe do pizza. Cene su kao i u ostalim mestima na ostrvu. Porcije glavnog jela su od 4 do 12 €, zavisi šta naručite. Salate su od 2 do 5 €, sokovi 1,5 €, dok su pivo i alkoholna pića naravno nešto skuplji.

 

Ukoliko vam opisani noćni život Pefkarija ne odgovara i ukoliko ste pre za „akciju“, Potos je na samo 10 minuta hoda, a tamo je uveče zaista prava ludnica. Ulice su prepune turista svih uzrasta, kafići i taverne su načičkani jedni uz druge, svuda je gužva i sve je krcato, svako pušta svoju preglasnu muziku, zvuci se mešaju, na prazan sto se čeka i po 15 minuta.

 

Rešenje za ljude od „akcije“ je i disco „Bolero“, koji se nalazi sa desne strane magistrale, između Pefkarija i Limenarije.

 

Naš ovogodišnji smeštaj – hotel „Akti“
 

 

– hotel „Akti“
 

 

– hotel „Akti“

 

Kao što sam već pominjala u forumskim postovima, ove godine smo odseli u hotelu „Akti“ u Pefkariju. Prošlog leta smo par puta ručali u restoranu ovog hotela i vrlo često se kupali na plaži ispred, tako da smo otprilike znali šta nas očekuje. Aranžman smo uplatili preko beogradske agencije „Magic“.

 

Hotel „Akti“ je manji, privatni hotel, sa tridesetak soba. Svaka soba ima svoje kupatilo, prilično maleno, ali vrlo čisto, skromniji nameštaj, TV sa grčkim kanalima i mini bar. Retke sobe sa prednje strane hotela imaju sopstvenu, ograđenu terasu i pogled na more. Većina soba sa te prednje strane ima izlaz na veliku, prolaznu, zajedničku terasu. Sobe sa bočnih strana i zadnje strane hotela imaju svoje terase i delimičan pogled na more ili pogled na borovu šumu.
 

 

– zajednička terasa na prvom spratu hotela „Akti“ i pogled sa nje

 

Pozicija hotela je vrlo dobra, na svega par koraka od najlepšeg dela plaže. Okružen je borovom šumom. Ispred ulaza u hotel postoji lepo uređeno dvorište sa „gazebo“ kućicom, u okviru koje su drvene klupe poređane u krug i stočić u sredini. Svuda su oleanderi, bokori ruža, raznobojno cveće, nadstrešnice sa isprepletanom vinovom lozom, nekoliko velikih stabala maslina i po koja palma. Meni su posebno bili interesantni borovi ispred hotela, koji su se saživeli sa oleanderima, čiji narandžasti cvetovi ispunjavaju čak i najviše delove njihovih zelenih krošnji. Prekoputa ulaza u hotel i hotelskog dvorišta, uz samu plažu, postoje uređene, popločane površine sa plastičnim stolovima i stolicama, koji su na raspolaganju gostima, za uživanje, druženje, kartanje…, bez obaveze da nešto naručite iz restorana ili bara.
 

 

– dvorište hotela „Akti“
 

 

– plato ispred hotela „Akti“

 

Na svu sreću, mi smo uspeli da ubedimo gazdaricu Dinu da nam dâ sobu na prvom spratu sa zasebnom terasom i pogledom na more. Bilo je prelepo, naročito rano ujutru, sedeti na terasi i posmatrati svu tu raznoliku vegetaciju koja se postepeno stapa sa morem i nebom. Ono što takođe fascinira je da predveče, na pučini, iz mora izrone jasni obrisi planine Atos (Sveta gora), koja se inače preko dana uopšte ne vidi. Inače, Tasos gleda baš na stranu Svete gore na kojoj je smešten srpski manastir Hilandar.
 

 

– pogled sa naše terase na Pefkari u zoru, umiven kišom
 

 

– pogled sa naše terase na izletnički brodić koji isplovljava nakon primanja putnika u Pefkariju
 

 

– naša terasa
 

 

– pogled sa naše terase na bor u čiju krošnju su se upleli cvetovi oleandera
 

 

– pogled sa naše terase u predvečerje na Atos na pučini

Struktura gostiju hotela je šarolika. Bilo je najviše Čeha (čudilo me je koliko svi Česi vole da se sunčaju i puštaju da neopisivo izgore i budu crveni kao rakovi), Nemaca i Francuza. Mi smo bili jedini gosti iz Srbije i jedini iz našeg autobusa koji su odabrali baš ovaj hotel.

 

Imali smo uplaćen polupansion (doručak i večeru), po relativno pristupačnoj ceni.
 

 

– restoran hotela „Akti“
 

 

– restoran hotela „Akti“

 

Doručak je bio količinski dovoljan, ali jednoličan i po mom mišljenju bezobrazno skroman. Postojale su dve varijante menija, koje su se smenjivale. Jednog jutra bude: bareno jaje, mali margarin i džem, nekoliko parčića hleba, čaj ili kakao, a sledećeg isto to samo umesto jajeta tanak list salame i kačkavalja. Naravno, ne ostanete gladni, ali vam dosadi da stalno jedete isto. Mogli su ponekad da ubace komad peciva, pahuljice, viršle, omlet ili nešto tome slično, što takođe ulazi u kategoriju „kontinentalnog“ doručka, ili da makar svakog dana budu zastupljeni bareno jaje, salama i kačkavalj, za one koji ne vole margarin i džem.
 

 

– restoran hotela „Akti“, deo u kojem se služi doručak
 

 

– restoran hotela „Akti“, deo u kojem se služi doručak
 

 

– doručak za dvoje u hotelu „Akti“

 

Večera je bila kvalitetnija. Na raspolaganju je 5, 6 vrsta tradicionalnih jela sa odgovarajućim prilozima (musaka, ćufte u paradajz sosu, jagnjeći ili svinjski gulaš, lazanje na grčki način, plavi patlidžan pečen na roštilju filovan mlevenim mesom i bešamelom, punjene paprike itd.), više vrsta salata (caciki, salata od sira, salata od plavog patlidžana, pečene paprike, paradajz, krastavci itd.) i dezerata (jogurt sa medom, kolač, sladoled, voćka), pa birate.

 

Moja zamerka za večeru je da je preobilna, previše jaka i jednolična. Posle par dana vam dosadi njihova tradicionalna kuhinja, jer je sve jako i prezačinjeno. U izboru jela definitivno fali nešto laganije, manje opterećujuće za stomak.
 

 

– večera za dvoje u hotelu „Akti“

 

Bez obzira na sadržaj porcija, i doručak i večera su pravo uživanje, jer ih služe na otvorenom, u bašti svog restorana na samoj obali. Za doručak postoji jedan manji, izdvojeni deo restorana sa velikim drvenim klupama i stolovima ušuškanim u cveće, borove i nadstrešnice od vinove loze, dok je za večeru predviđen veći prostor, natkrivena sala na otvorenom sa postavljenim stolovima i tradicionalnim stolicama sa sedištem od upletenog pruća (najneudobnije stolice na svetu, a forsiraju ih u svim lokalima na ostrvu).
 

 

– pogled iz restorana hotela „Akti“ za vreme večere

 

Između Pefkarija i Potosa

 

Od Pefkarija je do Potosa moguće doći magistralnim putem, ali i užim, asfaltnim putem, koji se nadovezuje na jedinu pefkarijsku uličicu, prolazi pored internacionalnog kampa i vila, a zatim u blizini hotela „Alexandra beach“ izbija na magistralni put. Za one koji se peške upute od Pefkarija ka Potosu, i obrnuto, bezbedniji je ovaj uži, asfaltni put od magistralnog puta, jer tuda automobili i motorcikli veoma retko prolaze, a drveće i oleanderi prave značajnu hladovinu u vrelim letnjim danima, pa je pešačenje prijatnije. U večernjim satima je za prelaženje ove relacije na potezu Pefkari – Potos i nazad, preporučljivo imati baterijsku lampu, jer i jedan i drugi put većim delom nisu osvetljeni.
 

 

– ulaz u internacionalni kamp u Pefkariju
 

 

– uži, asfaltni put koji od Pefkarija vodi ka Potosu
 

 

– kraj užeg, asfaltnog puta u blizini ulaza u Potos
 

 

– uključenje na magistralni put u blizini ulaza u Potos

 

– magistralni put u blizini ulaza u Potos

 

Hotel „Alexandra beach“
 

 

– ulaz u hotelski kompleks „Alexandra beach“

 

Hotel „Alexandra beach“ je od strane naših turističkih agencija deklarisan kao hotel sa 4 zvezdice.

 

Smešten je između Pefkarija i Potosa, ali ipak bliže Potosu.

 

Iako nismo tu odseli, obišli smo ceo kompleks ovog hotela.

 

Na samom ulazu, bliže glavnom putu, postoji veliki parking. Deo parkinga je natkriven razapetim platnom.
 

 

– parking hotela „Alexandra beach“

 

Hotelski kompleks čini više manjih objekata, prizemnih ili jednospratnih. Između su stazice, cvetne bašte, voćke i borovi. Sve je vrlo čisto i uredno.
 

 

– hotelski kompleks „Alexandra beach“
 

 

– hotelski kompleks „Alexandra beach“
 

 

– hotelski kompleks „Alexandra beach“
 

 

– hotelski kompleks „Alexandra beach“

 

Recepcija, sala za ručavanje, barovi, bazeni, dečje igralište, sportski tereni, spa centar i ostalo, smešteni su bliže moru. Hotel je na brdašcu, tako da je bukvalno iznad plaže i mora, pa se sa njegovih uređenih terasa pruža divan pogled.
 

 

– glavni ulaz u hotel „Alexandra beach“
 

 

– veliki bazen
 

 

– dečiji bazen

 

Na plaži postoje suncobrani i ležaljke (čini mi se da su besplatni za goste hotela), kabine za presvlačenje, tuš i montažni mol, sačinjen od plastičnih, međusobno povezanih, kocki. Ulaz u vodu je loš, pun klizavih stena i kamenja. Zato su napravili betonske staze koje kroz plićak vode do dubine. More je znatno mutnije i manje čisto nego u Pefkariju (mislim na prvu pefkarijsku uvalu i drugu uvalu, ali na deo ispred kampa).
 

 

– put koji kroz hotelski kompleks „Alexandra beach“ vodi ka plaži
 

 

– prilaz hotelskoj plaži
 

 

– hotelska plaža
 

 

– hotelska plaža
 

 

– montažni mol na hotelskoj plaži
 

 

– pogled na hotelsku plažu sa visine

 

U luksuznijem delu hotela, bliže moru, postoje apartmani sa sopstvenim, ograđenim dvorištem sa malim bazenom.
 

 

– ograđeno dvorište lux apartmana sa malim bazenom

 

U prvom momentu sam bila oduševljena hotelom, zbog toga što je sve tako lepo uređeno, čisto i uredno, puno zelenila i cveća, i pomislila sam da možda i vredi tih para (duplo i troduplo je skuplji od našeg smeštaja u Pefkariju). Međutim, kada sam na recepciji pitala šta je sve uključeno u cenu polupansiona, razočarala sam se. Sve ono što mi nemamo u ponudi našeg hotela u Pefkariju, a što je ovde gostima na raspolaganju, se dodatno plaća. Gosti plaćaju upotrebu sportskih terena, bilijara, Interneta, saunu, spa masaže… ma sve. Razočarenje plus je i to što bazeni rade samo od 10 do 18 časova. Meni preko dana, obzirom da sam na moru, bazen nije potreban, ali sam zato svako veče imala neodoljivu potrebu da se pošteno isplivam pred spavanje, međutim tako nešto ne bih mogla čak ni u preskupom hotelu „Alexandra beach“. Ne znam kakva je hrana u okviru njihovog polupansiona, ali na osnovu ovog ostalog što sam videla i čula, mislim da ne vredi tih para.

 

POTOS
 

 

– mol u Potosu
 

 

– pogled sa mola u Potosu

 

S’ obzirom da je Potos udaljen svega 800 metara (ili 10 minuta peške) od Pefkarija u kojem smo mi ovog leta odseli, imala sam prilike da ga malo detaljnije upoznam i moram vam reći da je za mene VELIKO razočarenje. Zašto?! Razloga je mnogo.

 

Kao prvo i meni najvažnije, plaža je nikakva: more je najčešće mutno, uvek je velika gužva i u moru i na obali, sve je prepuno ležaljki i suncobrana koji pripadaju brojnim kafićima i restoranima uz plažu.
 

 

– gradska plaža u Potosu

 

Kao drugo, uske uličice, uveče prepune turista, da jedva može da se prođe.

 

Kao treće, kafići i restorani načičkani tesno jedni uz druge u uličici paralelnoj sa plažom. Sve prepuno turista svih uzrasta. Stolovi, zbog nedostatka mesta, postavljeni duž cele uličice – pešačke zone. Svuda trešti muzika sa jasnom željom da se čuje glasnije od komšijske. Zar je nekome uživanje da se šeta (čitaj „provlači“) kroz tu gužvu i gungulu i da čeka na slobodan sto u restoranu i po 15 minuta? Katastrofa. Kako li je tek onima čiji su apartmani u tom prvom redu kuća? Pa oni od buke ne mogu da zaspu do 3 sata ujutru.
 

 

– kafići i restorani duž uličice paralelne sa gradskom plažom

 

Kao četvrto, malo mesto, svega par tesnih, zbijenih uličica, sa vrlo malo zelenila i malo delova koji gledaju na more.
 

 

– jedna od centralnih potoskih uličica

 

E, sad, ono što se mora priznati je da ćete u Potosu naći sve što vam je potrebno što se vanpansionske ponude tiče. Na raspolaganju su vam brojne prodavnice sa prehrambenom robom, voćem, povrćem, medom, začinima, garderobom, opremom za plažu, suvenirima, zatim pekare, poslastičarnice, mesare, ribarnice, kiosci sa girosom, suvlakijem, pizzama, palačinkama, Internet kafe, zlatare, turističke agencije, rent-a-car službe, taxi stanica, apoteka, luna park, brojni kafići i odlični restorani.
 

 

– tipičan super-market u Potosu
 

 

– detalj iz potoske suvenirnice
 

 

– tasoski začini
 

 

– tasoski slatkiši
 

 

– tasoski proizvodi (fali samo mermer, kao treće čuveno tasosko „m“, pored meda i maslina)
 

 

– izlog jedne od potoskih zlatara

 

Ono što nećete naći ni u Potosu, niti bilo gde na Tasosu, su hiper marketi. Najveće prodavnice su tzv. super-marketi, veličine prosečne samousluge kod nas. Poznatiji trgovinski lanci, poput „Lidl“-a, „Galaxias“-a, „Macutis“-a, „Marinopulos“-a…, nisu zastupljeni. Jedino u Limenasu postoje dva objekta iz lanca „Arvanitidis“ i u Skali Rahoni poveći super-market na dva nivoa nazvan „Laturis“.

 

Hrana u restoranima u Potosu je odlična. Porcije su obilne (najčešće je jedna porcija dovoljna za dvoje), znatno obilnije od onih u Limenariji (za iste pare). Preporučujem pizzeriju „Irena“ i tavernu „Irena“, kao i restoran „Poseydon“, svi smešteni uz plažu u pomenutoj uličici sa načičkanim kafićima i restoranima.

 

Zaključak – uvek bih pre odabrala Pefkari, nego Potos. U Pefkariju imate dobru plažu bez gužve i sa kristalno čistim morem, imate mir i tišinu, čak i uveče, i imate onaj pravi morski ambijent – pogled na more iz svakog kutka mesta i obavezan miris mora i borove šume. A ako se zaželite gužve, glasne muzike ili vam zafali nešto iz prodavnice, Potos je na 10 minuta hoda.

 

Iako sam prošle godine bila razočarana Limenarijom, zbog toga što ima lošu gradsku plažu (goru od gradske plaže u Potosu), kad bih na odmor došla svojim kolima ili bez kola, ali sa mogućnošću da ih iznajmim, pre bih odabrala Limenariju nego Potos. Zašto?! Ljupkija je. U njoj nikada nema gužve. Uveče je prilično tiho, idealno za šetanje uz obalu ili romantičnu večeru uz sveće.

 

Između Potosa i plaža Rozo Gremos i Notos

 

Iz Pefkarija smo nekoliko puta prošetali do Potosa, a zatim nastavili do kraja mesta, te produžili magistralnim putem ka plažama Rozo Gremos i Notos. Interesantno je bilo videti potosku crkvu u izgradnji, brdašca koja se spuštaju ka moru obrasla makijom i maslinjacima i more koje menja svoju boju u zavisnosti od doba dana u kojem ga posmatrate.
 

 

– potoska crkva u izgradnji
 

 

– pogled na kraj potoske uvale i hotel „Kamari beach“
 

 

– maslina
 

 

– pogled sa vidikovca u blizini plaže Rozo Gremos
 

 

– pogled sa vidikovca na plažu Rozo Gremos
 

 

– znak za skretanje ka plaži Rozo Gremos

 

Plaža Notos

 

Svaka čast forumašici Putnici na otkriću ove fenomenalne, male, ekstremno čiste plaže. Našli smo je lako, na nekih 3 km od Potosa, 50 m posle skretanja za plažu Rozo Gremos. Nema nikakve table, ali, kao što Putnica reče, videćete brojne automobile parkirane duž magistrale.

 

Plaža je u podnožju brda i do nje vodi poprilično strma, kozja staza, sa puno velikog kamenja. Mora se biti vrlo oprezan, kako bi se do dole stiglo „u jednom komadu“, jer noga zaista lako može da klizne preko kamenja, a šta bi dalje nakon toga bilo ne smem ni da pomišljam.
 

 

– staza koja vodi ka plaži Notos

 

Na obali je pesak pomešan sa sitnijim šljunkom. Takav sastav tla je i u plićaku, dok je u nešto većoj dubini na dnu fini pesak. Uz obode ima stenovitih delova.
 

 

– plaža Notos
 

 

– pogled sa visine na plažu Notos
 

 

– pogled sa visine na plažu Notos

 

Preko stena, uz puno opreza, moguće je popeti se i proći do susedne uvale – do plaže Rozo Gremos. Bezbednija varijanta, za dobre plivače je, otplivati do te susedne uvale, a zatim se vratiti nazad. Probala sam obe varijante, prvu da bih slikala obe plaže sa visine, a drugu iz radoznalosti.
 

 

– stene između plaža Notos i Rozo Gremos

 

– stene nadomak plaže Rozo Gremos

 

 

– pogled sa stena na plažu Rozo Gremos

 

Prirodnog hlada ima jako malo (par borića ispod kojih se obično već neko smestio). Moguće je iznajmiti ležaljke i suncobrane. Iako će vam se u prvi mah učiniti da su besplatni, jer nepošteno nigde nije istaknuta cena, niti postoji neko obaveštenje ili punkt za naplatu, imaćete priliku da u više navrata vidite čovu koji se sa blokčetom i novčanikom spušta kozjom stazom kako bi naplatio upotrebu plažnog mobilijara. Ovaj čova, po potrebi, donosi i piće koje turisti naruče i to odnekud odozgo, sa brda, obzirom da na ovoj plaži ugostiteljskih ili bilo kakvih drugih objekata nema. Treba da znate da nema ni tuševa, kabina za presvlačenje ili kanti za otpatke, što je priličan minus. Dakle, ponesite svoju hranu i piće i sve ostalo što vam je potrebno, samo se nemojte pretovariti, jer nije lako balansirati po kozjoj stazi sa prevelikim opterećenjem.

 

Posebna draž ove plaže je neobična, tirkizna boja mora. To je ono po čemu ćete je pamtiti i što će vam se često vraćati u mislima tokom dugih zimskih meseci.

 

Jagnjetina u planinskom selu Teologos

 

Do planinskog sela Teologos, udaljenog nekih desetak kilometara od Potosa, stigli smo lokalnim autobusom, u koji smo ušli na centralnoj potoskoj raskrsnici. Planirali smo da probamo jagnjetinu u čuvenom restoranu „Kod Koste“, ali restoran takvog naziva nismo uspeli da pronađemo. Kasnije, po povratku u Pefkari, saznali smo da se Kostin restoran zapravo zove „Iatroy“, ali ipak nismo ponovili odlazak u Teologos, već smo to ostavili za neko od narednih letovanja. Inače, kako Kostin restoran nismo našli, seli smo u baštu prvog restorana koji nam se učinio pristojnim (naziv nisam zapamtila). Naručili smo dve porcije jagnjetine, salate, piće i po preporuci konobara pomfrit pride. Doneli su nam dva velika ovala prepuna mesa, ali po mojoj proceni ne baš mladog jagnjeta, već nekog jagnjeta u pubertetu, da ne kažem baš odrasle ovce i naravno pomfrit (što znači da nam je extra naručeni pomfrit bio višak). Meso nije bilo Bog zna kako ukusno i bilo ga je previše (za četu vojnika). Polovina jedne porcije bi nam bila sasvim dovoljna. Cene u restoranu takođe nisu bile male, posebno kada se uzme u obzir da je obedovalo samo nas dvoje i da je više od pola svega naručenog ostalo. Nepotrebno veliki trošak za hranu koja nam se čak nije ni dopala. Nebitno, svaka škola se plaća, pa i ova.
 

 

– jagnjetina u Teologosu

 

Paradise beach

 

Paradise beach se nalazi na nekih 30 km od Potosa, koju stotinu metara pre mesta Kinira. Mi smo do tamo stigli lokalnim autobusom, ali ima mnogo onih koji dolaze kolima (što svojim, što iznajmljenim). Pošto do plaže vodi strmi, krivudavi, zemljani put, mnogi automobile ostavljaju gore uz magistralu, a oni hrabriji se nekako spuste do same plaže.
 

 

– pogled na magistralu kod skretanja za Paradise beach
 

 

– strmi, krivudavi, zemljani put koji vodi do plaže
 

 

– pogled na parking i plažu

 

– ulaz u Paradise beach

 

Plaža je peščana. Dugo, dugo idete kroz plićak da biste stigli do dubine dovoljne za plivanje. Zato je idealna za malu decu. Stalno ima talasa, ali ne previše velikih. Primetila sam da deci, čak i onoj najmanjoj, talasi nisu smetali, naprotiv, predstavljali su pravu radost i zanimaciju.

 

Na plaži postoje ležaljke i suncobrani za iznajmljivanje, mada slobodno možete da raširite i svoju opremu, kao uostalom svuda na Tasosu.

 

U zaleđu postoji jedan manji restoran.

 

Ova plaža je veoma popularna i čuvena zbog svog originalnog izgleda. Ne liči ni na jednu drugu plažu u Grčkoj. Posebnost joj daje kupasto ostrvce na koje gleda i do kojeg je moguće otplivati, kao i specifična boja peska, mora i ti stalno prisutni talasi. Imate utisak da ste na nekoj dalekoj, egzotičnoj plaži (Havaji, Maldivi, Bora Bora i sl.). Meni se jako svidela.
 

 

– Paradise beach
 

 

– Paradise beach
 

 

– Paradise beach
 

 

– Paradise beach

 

Trajekt u povratku

 

U povratku sa Tasosa, kao i prošlog leta, ukrcali smo se na trajekt na severu ostrva, u luci Limenas, i odatle plovili nekih pola sata do luke u Keramotiju. Za mene je posebno tužan povratak sa letovanja, koji ujedno znači i povratak u gradsko sivilo, smog i nesnosne gužve velegrada, a i povratak obavezama, problemima i stresu svakodnevnog života. Zanimljivo je posmatrati lica ljudi na trajektu, koji, kao i ja, u tišini posmatraju Tasos i ne odvajaju pogled od njega sve dok ne postane toliko malen da više nema svrhe gledati ga. Upijaju svaki njegov obris na horizontu kako bi ga što duže zadržali u sećanju. Ipak, kao i svaki put, druženje sa galebovima i albatrosima uspe da oraspoloži i najtužnije povratnike sa letovanja.
 

 

– pogled na Tasos sa trajekta
 

 

– neobični, bliski susreti, koji vraćaju osmeh na lice
 

 

– u blizini Keramotija
 

 

– pogled sa trajekta na plažu u Keramotiju
 

 

– pogled sa trajekta na Keramoti
 

 

– spremni za iskrcavanje

 

Napomena:

 

Čitajući postove na forumu sajta Putovanja.info vidim da ima i onih koje Tasos nije oduševio. Zbog svih vas koji ćete čitati ovaj i ostale putopise, a koji nikada niste bili na ovom ostrvu, još jednom napominjem da je Tasos idealna destinacija za ljubitelje prirode, čistog i prozirnog mora i pejzaža koji oduzimaju dah. Oni koji vole urbaniju sredinu, arhitekturu, kulturno-istorijske sadržaje, lud noćni život i provod, TREBA DA GA ZAOBIĐU. Kako spadam u ovu prvu kategoriju, ja ću mu se uvek rado vratiti i svaki novi susret ću mesecima i mesecima sanjati i nestrpljivo iščekivati polazak na put.

 

K R A J

 

Ukoliko vam se ovaj putopis dopao i ukoliko ga smatrate korisnim, ne zaboravite da ga pozitivno ocenite klikom na reč „preporučujem“, koja se nalazi iznad njegovog prvog pasusa, u gornjem, desnom uglu, pored ikonice u obliku srca. HVALA!